Пише: Слободан Самарџић
Политичку победу на прошлогодишњим изборима у Црној Гори оствариле су странке и коалиције у општој опозиционој атмосфери коју су у јавни живот увеле вишемесечне масовне литије. Висока политизација поводом избора била је последица претходно настале дубоке поларизације на противнике и присталице владајућег режима. Резултат избора био је неочекиван и, као такав, карактеристичан само за крупне политичке промене. Опозиција је победила за једно посланичко место, али је ова мала разлика значила промену сензационалних размера. Наиме, пала је власт која је и субјективно и објективно била пројектована за вечност.
Како је и зашто ова историјска победа исходила једном великом илузијом – владом стручњака? Говорим о илузији, јер не држим до конструкције зване аполитична влада стручњака. Може неко из било којих разлога да окупи професионалце разних профила (стручњаке) у владу, али тренутком уласка то више нису стручњаци већ политичари. Ако ти људи осим струке којом суверено располажу не познају политику, немају политичко искуство или бар таленат за политику, они су осуђени на политички дилентатизам. А с њима и њихова влада. Али, такве се ствари дешавају ретко или никако, јер суштински је реч о неодговорној политичкој идеји, тј. играрији. Пре ће бити да се под формулом „влада стручњака“ увек крије нека аутентично политичка намера коју из неких ситуационих разлога треба бар за неко време прикрити.
Ово „неко време“ изигравања владе стручњака у Црној Гори је неповратно прошло. Много брже него што је требало, а требало је из политичке намере или илузије, или неке мешавине тога двога; дакле, прошло је за мање од пола године. Случај министра правде, људских и мањинских права, Владимира Лепосавића, ставио је тачку на овај неуспео експеримент. Тај случај поиграо се са илузорном стратегијом владе стручњака и тиме што је на политички тапет ставио вероватно најкомпетентнију особу у целој влади, гледано по ресорима. Све што се догодило, носило је печат политике у њеној чистом виду.
Политичко је било питање посланика опозиционе ДПС о тзв. геноциду у Сребреници. Разуме се, питање је био чиста политичка провокација, и ма колико била приземна, била је својствена опозицији у једном поларизованом политичком миљеу.
Још је важније то што министар није одговорио стручно и увијено, него отворено политички, износећи свој став, који није доводио у питање општи оквир спољне политике владе.
Далеко интензивнији политички тон имала су промптна реаговања америчког и британског амбасадора у Подгорици, који су нагласили начин на који је министар морао да реагује, а није. У поређењу са његовим прилично софистицираним одговором на посланичко питање, њихова накнадна подука, са јасним тоновима претње, била је садржински прилично сирова.
Потом, одговор председника владе, З. Кривокапића, био је радикално политички: тражио је оставку апострофираног министра. Његово образложење суштински је било у складу са ставовима амбасадора.
Следи, министар повлачи адекватан политички потез; не прихвата оставку, због чега премијер покреће поступак разрешења, тј. политичке одговорности.
Најзад, долази до несвакидашњег политичког преокрета у парламенту: највећи део владине већине најављује гласачку нелојалност према иницијативи премијера, а опозиција му нуди своје гласачке услуге.
Можемо да закључимо да министар В. Лепосавић није својим деловањем минирао владу стручњака, већ ову у старту погрешну идеју. Његов иступ у парламенту био је пример квалификованог и свестраног реаговања министра правде у једној независној држави. Али, све што се потом дешавало показало је да није реч о независној држави. И највише из тог разлога победник на изборима није се усудио да састави нормалну коалициону владу, него соломонску владу стручњака. Она није требало да се својим послом бави политички, већ стручно.
Тако је пред туристичку сезону од које зависи целокупна привреда, влада стручњака увела Русији додатне санкције због Наваљног, на шта су руске авио компаније и агенције одмах обуставиле туристичке аранжмане. Истовремено министар туризма похвалио се споразумом о сарадњи са Украјином. (Овде нагласак није на споразуму него на истовремености са новим санкцијама Русији, држави из које се рачуна на добар прилив туриста)! Врло неполитично, тј. стручно. Или, влада је уредно честитала избор председнице тзв. Косова и председника тамошњег парламента, ваљда као знак добре воље према Србији. Честитка стиже на адресу истовремено са мрачном акцијом тзв. косовске владе према манастиру Дечани. (Врло стручно и аполитично). Или, јавни информативни сервис Ц. Г. и даље делује као да је на снази влада поражене ДПС. Или, још није донет нови закон о слободи вероисповести, а Српској цркви није понуђен темељни уговор са државом као много раније осталим конфесијама. Или, антикорупцијска и антикриминална политика стоји у месту док се не донесе нови закон о тужилаштву, који је закочен саветодавним мишљењем Венецијанске комисије. Или, једно уставно писмо, ћирилица, још није ни у минималној јавној употреби. Или, или, или… Укратко, права влада стручњака.
Остаје чињеница да је црногорска политичка ситуација и даље довољно сложена да би се очекивале радикалне промене. И даље остаје императив да постојећу коалициону формулу треба задржати и очувати, јер нема ничег горег од повратка претходне владе опште корупције и криминала. Али, крајње је време да влада већинске коалиције започне са конкретним иницијативама и резултатима којима ће моћи да укаже на праве разлоге прошлогодишње промене. Пошто експеримент са владом стручњака није успео, време је да се коалиција врати у опробане воде политичке владе, тј. да изврши одговарајућу реконструкцију. То је једини начин да коалиција поврати свој легитимитет, бар приближан оном после августовских избора. Осим тога, треба знати да тзв. стручњаци (популарни експерти) нису спремни да прихвате политичку одговорност за своје резултате рада. Ако њихови стручни пројекти пропадну, они су склони критици народа и не свог политичког дилетантизма. Јесте труизам, али га овим поводом ваља поновити: праву одговорност у политици могу да сносе само политичари.
Извор: Стање ствари
