Пише: Славица Илинчић

Тридесет година!

Дугих, предугих, испуњених неправдом, репресијама, хапшењима, монтираним политичким процесима, убиствима, сиромаштвом, сегрегацијом које нису били поштеђени ни Срби, ни Црногорци, Бошњаци, Албанци, Хрвати – у зависности од периода и политичких интереса тродеценијске владајуће (слободно могу рећи) хунте – с једне стране; а с друге – безакоња, пљачке, нелегалног богаћења, енормне корупције, стварања партијске полиције, војске и државе, свеопште криминализације друштва – предугих тридесет година које је појео ДПС, а оглодали његови вјечити прирепци СДП, СД, ЛП…

Као послије урагана, иза њих је остала празна каса, уништене фабрике, расформирана предузећа, осиромашени радници, велика незапосленост, народ дубоко подијељен по свим основама, наглавачке окренут вредносни систем, несигурност, огроман спољни дуг и, на крају, неславна титула једне од најкриминализованијих земаља свијета.

Ето, баш тај, такав ДПС, такав СДП, такав СД – баш они су нашли да бране државу од народа, од Вучића, Русије, Кине… И од Марсоваца, ако затреба, а како је кренуло, и мали зелени с буљавим очима биће проглашени за државне непријатеље, фашисте, четнике, бјелаше, окупаторе…како год, само да се причом о патриотизму маскирају банане с кокаином. Или кокаин с бананама. Све је подређено светом циљу очувања господареве моћи, утицаја и пара. Остала ДПС/СДП/СД боранија је ту обични колатерал, сића. Неком милионче, неком два, каква фирмица, банчица, зградица са становима. И тако. Чобанин сит, а овце подмирене. Оне доскора владајуће. И сад, кад нема више, кад је крај, финито, енде – кад су узалудна присилна израстања назовиздравих крила с убажђеле ДПС лешине, и кад су смијешна настојања да компромитоване орлушине замијене орлићи свјеже крви, сад се нашао џелат да се изругује жртви, сад лупеж тражи правду а љигави пуж би да потрчи. Спринт. Сад би да досегну свијетле врхове постојања они који су вјековали у лагуму, пацовски се крвљошући за што веће парче сира.

И гдје с њима? Шта с њима?

Је ли их боље забранити, или их пустити да се до краја компромитују ваљајући се каљугом коју је направио њихов похлепни примитивизам?