Новинара, есејисту, пјесника Живојина Ракочевића, академика Јована Делића и публику, поздравио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, подсјетивши да је никшићки Саборни храм освештан на Велику Госпојину, прије 123 године, те је тај дан посебан за овај Храм и град Никшић.
–Окупљаћемо се на овај дан и убудуће, уочи Велике Госпојине, да одслужимо бденије и одржимо књижевно или пјесничко вече као што је ово вечерас. Кад нам неко долази са Косова и Метохије, увијек, биће узигра, срце затрепери. Кад долазе људи са Косова овђе долазе свједоци и мученици и то је исти осјећај као кад ми одемо на Косово и Метохију, кад клекнемо пред Светог краља или дођемо у разрушене Архангеле, па у Патријаршију свету, поклонимо се српским патријарсима и архиепископима. Ниједан пут нисмо отишли, а да већина није плакала. Те сузе, над том гробницом која је закопана у наше надање, стварно је чудесно, кад осјетите братски загрљај братије и браће у Дечанима, осјетите гостопримство Архангела, одважност и храброст сестара у Патријаршији, то су незаборавни тренуци који вам се дубоко урежу у биће. А кад одете у Грачаницу и тамо сретнете Живојина, сретнете цркву која сјутра слави такође, она љепотица која краси ту енклаву, гдје се свједочи име Божје и име Србиново, казао је свештеник Јокић, додавши да је Живојин Ракочевић свједок и мученик, „храбри витез који не одступа од онога од чега се не може одступити“, који својом ријечју и поезијом, ђелом и животом свједочи да су Косово и Метохија наш темељ, биће, наше страдање, а, изнад свега, наше васкрсење.
По ријечима академика Јована Делића, Никшић и Пивски манастир су имали срећу да су им гости били највећи писци и филозофи српског народа, а то се, сматра он, није довољно чуло и виђело, чак, штавише, званичне власти су то склањале.
–За последњих 20 и више година овдје су књижевно или филозофско вече имали најбољи из разних српских крајева; могла би се направити збирка врхунских бесједа изговорених овђе и у порти Пивског Успенија Пресвете Богородице. Вечерас се том друштву придружује пјесник, есејиста и новинар Живојин Ракочевић, Морачанин и Косовац. Рођен је у Селима у Морачи 1973. Завршио је Филолошки факултет у Приштини, последипломске студије у Београду, објавио пет књига поезије: Богу душу, Житије камена, Чекајући метастазу, Повратак у катакомбе и Глад. Заступљен је у зборницима и антологијама, објављује у научним часописима, публикацијама и штампи радове из области науке о књижевности и књижевне критике и новинарства. Превођен је на енглески и руски језик. Радио је на Универзитету у Приштини, уређивао и покретао листове. Оно што ради „око Грачанице и Приштине“ граничи се с немогућим, то је на највишем нивоу у немогућим условима, оцијенио је Делић.
Живојин Ракочевић се, у свом обраћању, захвалио публици што су дошли да размијене по неку ријеч и да се препознају.
–Гдје год се два Србина срећу једно Косово долази другоме, тако ми се чини, ако нас има. Хвала вамм посебном због овог мјеста и због помињања јунака, чија имена су исписана на зидовима никшићког Саборног храма. Имам и ја потребу да кажем за Илију Мирашева, који ми је род блиски и предак. Како ми да објашњавамо себи Косово? То је једно посебно и важно питање. Косово је наш највећи домет у цивилизацији, а самим тим и наша цивилизација, ми га не можемо сагледати никако другачије до као мозаик. Та цивилизација је остварила један велики мозаик и у оквиру њега имамо бриљантна остварења. Зато је Косово вјечно, зато ће преживјети; свуда гдје се нађем схватам да је то наша једина држава, ма како то чудо било зато што обухвата дух, обухвата умјетност , зато што обухвата државност и много више од тога, рекао је Ракочевић у уводној ријечи казујући, потом, избор из своје поезије.
извор: ств
