Пише: др Петар Милатовић Острошки
Драги рођаче Јакове, позвао си на инаугурацију Вјосу Османи, а изоставио си много „значајније“. Бојим се да ће се на тебе наљутити: Аљбин Курти, Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и многи други, а то може да утиче на твоју репутацију.
Видиш рођаче, ово што си ти урадио није се сјетио чак ни Мило Ђукановић. Он на своје инаугурације није урадио ово што ти чиниш. Све ти ово пишем јер не дозвољавам да Јаков буде Јадов, али ако ти то будеш желио по сваку цијену демократски ћу поштовати твоју вољу.
Можеш ли да замислиш како се сада осјећају у гробовима наши преци који се у историјским изворима (которским, дубровачким, венецијанским, бечким итд) помињу од 1359. године, равно 30 године прије Битке на Косову; они који су потписници средњовјековних повеља и уговора са Дубровчанима у име краљице Јелене, удове краља Дабише; они Милатовићи који од Млетачке Републике добише племићки статус 1650. године (што је на даскама ЈДП поставила легендарна Мира Траиловић); они Милатовићи који са осталим Црногорцима одбранише манастир Острог 1853. године кад је бивши „Србин“ Омер паша Латас кидисао на Острошку светињу 1853. године са 33.400 турских војника; да ти не набрајам даље, драги и тужни рођаче који, можда сада тугујеш, што не можеш на инаугурацију да позовеш и једну Олбрајтову која је имала преча посла, морала је на рапорт код Светог Петра… Све ти ово, рођаче, пишем јер не дам да Милатовић Јаков буде Муљатовић ЈАДОВ!
