Пише: Перица Ђаковић
Иако је већина грађана Црне Горе, па чак и политичких субјеката, очекивало да ћемо крајем аугуста или почетком септембра добити 44. Владу, ево прође 100 дана од избора, а оно – још ништа. Чинило се свима да избор није могао бити лакши, требало је, кажу, само пресликати састављање власти у главном граду и Црна Гора би добила политичку владу са подршком далеко преко 50 посланика. Дакле, сасвим довољно да се све одлуке битне за државу и њено функционисање могу доносити у парламенту.
Наизглед лако, а оно испаде никад теже. Испаде као култна црногорска тв серија „Ђекна још није умрла, а ка‘ ће не знамо“! Изгледа да су лидер ПЕС-а и његово окружење заспали на ловорикама у предизборној атмосфери, када су очекивали подршку од преко 40 процената, као да их изборна ноћ није отријезнила са подршком од само 25,53 одсто гласова бирача и 24 мандата. Умјесто да их изборни резултати доведу у реално стање, они опијени чињеницом да су први (што носи премијерско мјесто), само су показали да су млади и још политички незрели (иако је на побједничкој бини био и њихов политички отац). Умјесто да буду поучени искуством кроз које су прошли као дио експертске владе, чији мандат је трајао врло
кратко, тачно 14 мјесеци (изабрана 4. децембра 2020. а изгласано јој је неповјерење 4. фебруара 2022. године), изгледа да је осветољубивост надвладала рацио. Грешка њиховог лидера да у изборној ноћи каже са ким ће а са ким неће, најбоља је карактеристика изреченог. Узалуд је њихов потредсједник партије (сада предсједник Црне Горе) Милатовић показао демократски искорак у односу на своје претходнике разговарајући са свим политичким субјектима новог скупштинског сазива, врх
његове партије био је испод његовог демократског искорака.
Унапријед дата обећања коме ће припасти ресори у новој влади, а ко ће бити предсједник Скупштине, најавила су да влада неће бити тако брзо састављена, па чак и довели у питање да ли ће мандатар имати потребну подршку. Кандидат за премијера подлегао је страном утицају, заборавивши на потребну политичку подршку (што је и довело до пада 42. па и 43. владе), а то је за епилог имало незадовољство код политичких субјеката али и у властитим редовима, које сада покушавају
политички дисциплиновати. Мало чудно да у руководству ПЕС-а постоје два аршина код посланичке подршке. Једно по њима важи за двије своје чланице, код којих траже да врате мандате зато што су против става лидера (и искључене су из партије), али не и у случају посланице која долази из редова Алтернативе и која је мимо воље свог руководства опредијелила за Спајића, она не мора да врати свој мандат. Чудно, иста мета али два аршина.
Посљедње отрежњење Спајићу и руководству ПЕС-а требало би да буде став Демократа, партије на коју је будући премијер највише рачунао. Прво је лидер Демократа Бечић поручио да неће прихватити мјесто предсједника Скупштине ако му одлучујући глас подршке дође из ДПС-ове коалиције, а потом се у сличном тону огласио и други човјек те партије Борис Богдановић. То би сада у преводу требало да значи да Спајић на подршку за 41 глас не би смио да рачуна на посланике из
ДПС коалиције (то значи, ни на Зенгу ни на ХГИ). Интересантно је и какав ће коначни став заузети још један коалициони ПЕС-ов партнер, ријеч је посланику који долази из редова Новске листе, некада тврде српске опције која својевремено није подлегла ни директним финансијским понудама Ђукановића да промијени свој став и на локални, херцегновски ниво доведе ДПС. Незванично се у граду мимоза може чути да се у редовима овог политичког субјекта чују различита размишљања.
Избор нове владе, као и одлазак двије делегације за Њујорк (одакле стижу слике насмјешених предсједника и премијера уз поруку све за Црну Гору), за тренутак су стављене на маргине политичких дешавања у Црној Гори, јер „поуларности“ и примат им је преузео нови подгорички тунел, који захваљујући порталима показује духовитост нашег народа. Али, можда ту и нема само духовитости већ у неким визуелним приказима и видовитост нашег народа на кога пут кроз тунел води.
И тако док земаљски дани теку, најављује се и нови састнак кандидата за премијера Спајића са амбасадорима, све смо ближи Живковој незаборавној тв серији „Ђекна (влада) још није умрла, а ка‘ ће не знамо“!
