Пише: Перица Ђаковић

Пратећи ових дана разноразна гостовања на црногорским медијима стичем утисак да полако падају маске са лица актера политичког маскенбала коме присуствујемо од потоњих парламентарних избора. Иако се стекао утисак да су консултације које је спровео предсједник Црне Горе биле први пут демократске, у иначе (не)демократској Црној Гори, ипак боље сагледавајући чињенице, сем Јакова Милатовића – други актери су ипак играли са доста блефа. Кандидат ПЕС-а за премијера није предсједнику Црне Горе показао, барем се толико сећам, да има 41 потпис подршке.

Да је тако показало се и на разговорима које је кандидат за премијера почео да спроводи са партијама које су ушле у парламент. Сјећам се да су сви учесници након првог круга разговора (а сам бог зна колико их је заиста било), били изузетно расположени и у камере изјављивали да су малтене одушевљени. Тада сам у једној од колумни и написао, да када се боље погледају сви актери у очи види се да сви уствари блефирају. Прво од људи из ПЕС-а који су тврдили да сигурно имају
много више од потребне подршке (слично су говорили и о процентима уочи парламентарних избора наводећи подршку од 40-35 одсто, да би се на крају зауставили на 25,55 одсто), да би сада под знаком питања била и неопходна минимална подршка од 41 посланика. Задовољство пред камерама о преговорима нису крили ни други лидери Мандић, Бечић, Ибрахимовић, Јоковић и остали.

Како су преговори кренули у друге кругове, маске су полако почеле да падају. Прво је лидер Бошњачке странке изненада одустао од доласка (због како је речено раније преузетих обавеза) на други састанак са Спајићем, који је од тада све гласније почео да најављује да рачуна, и поред противљења амбасадора, на ЗБЦГ. Да ли је то био тактички потез да се смање апетити Бошњачке странке или да се збуне Мандић и Кнежевић (и порасту њихови апетити), остаје отворена дилема. Чини се сада да уствари и нема дилеме је ли читаву причу, свјесно или несвјесно, открио је нико други него Андреј Миловић, који у жару својих медијских наступа, у жељи да преузме примат у ПЕС-у изјави да је од почетка, од оснивачке конвенције, овај политички субјект планирао да направи Владу без ДПС-а и ДФ-а.

“Управо то први пут дајемо грађанима Црне Горе” рекао је Миловић у свом посљедњем ТВ наступу и тако скинуо маску са свог лидера Милојка Спајића који је, показао је то Миловић – он био од почетка неискрен према ЗБЦГ.

Да маске падају показао је прво Ибрахимовић који је јавно саопштио одлуку Спајића да ЗБЦГ неће бити дио владе. Маску је тада скинуо и сам мандатар који је потврдио изјаву Ибрахимовића. Маске су потом пале и са лидера ЗБЦГ који су одмах прихватили понуду (за коју се не зна да ли је била или није). Спајић додатно скида маску изјавом да у ПЕС-у не вјерују на искреност ЗБЦГ, који пет пута одбијају понуду, али вјерују онима који су били годинама до сада уз ДПС и Мила Ђукановића. Маске настављају да падају и када је предсједник Милатовић у ТВ интервјуу јавно искритиковао свог
партијског друга за начин кадрирања 44. Владе, али и пад побједничке енергије ПЕС-а, уствари потврђујући говоркања да Спајић и нема подршку унутар своје коалиције. Маска је пала и са лица првог гласноговорника ПЕС-а Андрије Миловића који је појаснио зашто ЗБЦГ не може бити у Влади (чији ће наводно он бити министар правде), али је дилема око његове маске остала након изјаве Милана Кнежевића да га је Миловић посјетио једне ноћи иза поноћи, тражећи од њега подршку за министарску фотељу. У том ТВ интервјуу полако је маску скинуо и сам Кнежевић, и то око приче да
ли је било или није било конкретне понуде од стране Спајића.

У сваком случају, политички маскенбал још није завршен, а ка ће не знамо… Чекају се маске лидера СНП-а Јоковића (Миловић у његово име изјави да ће СНП сигурно ући у Владу), који тренутно “мудро” ћути, али маске и у самом ПЕС-у који изгледа кокетира (са или без подршке свог потпредсједника) са кандидатима из ДПС-ове коалиције (Зенка и посланици СД-а). Маске још чврсто стоје код Демократа и њиховог изјашњавања да ли ће прихватити подршку посланика са листе ДПС коалиције (истина, Бечић је рекао да такву подршку неће прихватити за мјесто
предсједавајућег у Скупштини).

Своје маске за сада чврсто држи и Мило и његов ДПС, гдје је изгледа наређено да се ћути, као чини се и код саме Бошњачке странке, али и код СД-а. Што се овог нашег политичког маскенбала тиче, ишле би ријечи Вајтине пјесме: “Само велику тајну
глуми, такав је маскенбал…. Живот је маскенбал свако се крије ако у себе сигуран није. Живот је маскенбал људи су криви, са туђом маском лакше се живи.”!!!