Пише: Перица Ђаковић
И док су нам синоћ лијепу ноћ приредили сјајни српски спортисти на челу са најбољим на свијету Новаком Ђоковићем, који је спонтано пустио и сузу, са већ легендарног београдског „Балкона“, а добро јутро нам пожељели са црногорских тв екрана бавећи се новим подгоричким тунелом уз реалност у каквој то држави живимо подсјетио нас је јутрос и Габријел Ескобар.
То ме подсјетило на онај већ легендарни, а помало заборављен хит Бијелог дугмета „Добро вам јутро Петровић Петре, шта смо ноћас лијепо снили“. А шта год да смо евентуално лијепо снили, замјеник помоћника америчког државног секретара јутрос нас је подсјетио на нашу демократију, односно колико се ми уопште питамо и одлучујемо о себи и својој држави. Уз присјећање на чињеницу колико би по њему искључивање највеће анти-западне странке било противно вољи народа у Црној Гори, Ескобар је јасно поручио да народ својом вољом бира појединачне странке, а да је мандатар тај који саставља владу. Ова порука вјероватно не би требалало да има изглед да се неко са стране мјеша у наше унутрашње питање и одлуке, али уз неизбјежно Ескобарово довођење у везу једне странке у Црној Гори са званичним Београдом. Господин Ескобар је у изјави за Глас Америке потврдио да је из САД, Европске уније, Велике Британије, па и из самог НАТО-а порука да би Црна Гора требало да избјегне да у своју коалицију уведе анти НАТО, анти-западну политичку странку која је и против Европске уније. Ако то, каже, Црна Гора уради, онда прихвата притисак једне земље у односу на препоруке трансатланске заједнице. Јасно да јасније не може бити, „наше охрабривање је веома отворено и јавно“ поручио је између осталог замјеник помоћника америчког државног секретара.
Не бих хтио да доводим у никакву везу ову политичку изјаву са синоћном поруком најбољег тенисера свијета пред сребрним кошаркашима и златним баскеташима и пред великим бројем народа који је дошао да их поздрави -„ни једна нација на свету нема овај дух који ми имамо“. Зар Ноле није својим примјером показао том свијету да постоји непобједивост једног малог народа на Балкану, уз чињеницу да знамо да праштамо, али не заборављамо. Опростио им је Аустралију и изолацију и депортацију, опростио им је и забрану уласка у САД, али је показао шта значи пријатељство и поштовање када је након освајања 24 титуле обукао мајицу са ликом легендарног Коби Брајанта. Видјела је то и морала да му се поклони једна друга Америка, па и свијет.
Па зар уз ово не иде и текст чувеног хита дугмета из 82.године „Добро вам јутро Петровић Петре,…Све вам могу рећи мирно, мене нико не узима за озбиљно“!?
