Суочили смо се у ове дане са страшним злом које нас је све поразило, јер је напало нашу децу и преко њих нас и погодило нас тако да смо занемели, поручио је патријарх Порфирије окупљенима испред Храма Светог Саве. Истакао је да смо сви погођени, осећамо неизмерну тугу и бол, имамо трауму и зато смо сви потребни једни другима као потпора и ослонац. Не смемо дозволити себи да само и искључиво оптужујемо једни друге и тако сејемо ново семе зала и неспоразума, нагласио је патријарх.

На почетку обраћања, патријарх Порфирије је рекао да је мислио да не каже ништа, јер је почео пљусак, али да на словенском киша се каже дажд, а то значи давање.

Обраћање патријарха Порфирија:

-У нашем народу спасовданска киша јесте заиста Божије давање и благослов. Ево да заједно са вама, благодарећи Богу што је дао кишу и што је пустио сузу радосницу, јер међу нас је дошао велики свети владика наш Владика Николај. Добро нам дошао свети Владико Николаје, добро дошао у српску прстоницу, добро дошао на Спасовдан – славу твог и нашег града”, поручио је патријарх.

Завапили смо и ти си нам дошао у ово смутно време када су велике невоље навалиле на твој род и када се мрак злих сила поднебесја окомио на твоја чеда, нагласио је патријарх.

“Ти си нашао пут Христов, носио крст и бреме целог народа, био си прогањан некада, а остало је да си помало и сада. Водио си све народне литије у своје време широм отаџбине и будио свој народ, али ево данас водиш и ову нашу Спасовданску литију у Београду”, навео је патријарх Порфирије.

“Живимо у цивилизацији која се темељи на потискивању и забораву духовних питања”
Истиче да нас нико од владике Николаја не може боље разумети и извидати нам ране, пружити нам очинску утеху и загрљај.

“Браћо и сестре, постоји у човеку, у нама, у самој нашој природи спонтана и исконска потреба да се обраћамо нечем што нас превазилази, нечему што је много узвишеније од нас. То је због тога што смо створени по слици и прилици Божијој и што само пуноћу и смисао живота може да нам да Бог”, рекао је патријарх.

Када се у једном тренутку живота на неком раскршћу пута сусретнемо са злом и са смрћу тада, како каже, искрсавају нанеумољивија питања на која позитивно знање нема коначан одговор. Данас, додао је, живимо у цивилизацији која се темељи на потискивању и забораву духовних питања.

“Колико год човек покушава да избегне, заборави и презре вечна духовна питања и чак ако им се наруга – она вребају и искрсавају… Пред нама се јавља бездан питања која отварају застрашујуће празнине у нашем постојању. У тим неочекиваним тренуцима сва наша питања аутоматски се сједињују у једној речи – Бог”, нагласио је патријарх Порфирије.

“Све док имамо у чему да се огледамо – овај народ ће имати непоколебљиву наду”
Истакао је да је наш народ преживео неописиве голготе и страдања и то превасходно због тога што је имао веру јевађелску и живео по јевађелским вредностима.

“Зато што је чинио све што је било до њега, али на почетку и крају јер је имао веру у промисао Божију и обраћао Богу, зато што је имао своју цркву, зато што је знао да није само тело него и душа и зато што је знао да се не треба бринути само о спољашњем него и о унутрашњем, зато што се молио Богу и знао да ће му помоћи, зато што је знао да су ближњи, породица дом и отаџбина светиња, а посебно што је знао дасу Грачаница, Пећка патријаршија, Дечани, Сопоћани, Жича, Милешева, Крушедол, Студеница, Морача, Крка све наше светиње и овај свети храм који носи име Светог Саве – да је то наша лична карта и наше име и презиме”, истакао је патријарх Порфирије.

Поручио је свима да се искрено запитамо да ли ми то данас знамо.

“Или бисмо радо да будемо нешто друго или неко други, да се одрекнемо себе, свога кода и свога идентитета, својих православних хришћанских врености, те да прихватимо нама стране систем вредности и постанемо оно што нисмо”, додао је.

“Али све док имамо у чему да се огледамо, коме и чему да се враћамо, све док стојимо овде окупљени око светитеља Божијег, независно од спољашних околности – овај народ ће имати непоколебљиву наду”, рекао је патријарх.

“Сви смо погођени, сви осећамо неизмерну тугу и бол”
Суочили смо се у ове дане са страшним злом које нас је све поразило, јер је напало нашу децу и преко њих нас и погодило нас тако да смо занемели, поручио је патријарх Порфирије окупљенима испред Храма Светог Саве.

Ум посустаје пред покушајима сваког логичног објашњења онога што се догодило, додао је.

“Зло нема име и презиме, нема узраст и пол, расу и нацију, опредељење – зло је неухватљиво и ма шта чинили зло се не може коначно и потпуно победити никаквим институцијама, техникама, вештинама и способностима. Ма колико оне биле ефикасне и корисне. Знање је потребно, али не и довољно, техника и вештина помажу, али не избављају, филозофија, политика, наука и уметност – све је то благословено и потребно и донекле решава наше проблеме и потребе, али суштинска питања о циљу постојања о страдању, о радости и тузи, о истини лажи, о животу и смрти, о добру и злу – остају без коначног одговора”, навео је патријарх Порфирије.

“Шта нам је чинити? Ниједно кључно питање човек не може решити само својим снагама. Наравно, морамо учинити све што је до нас, али онда своје снаге и подвиге удружити са снагом Божјом, морамо вером и молитвом отворити врата благодати Божијој да делује са нама и у нама како би наши напори и знања уродили плодом за добро других и нама на корист”, нагласио је патријарх.

Истиче да се морамо замислити добро и да се морамо тргнути и пробудити.

“Сви смо погођени, сви осећамо неизмерну тугу и бол, сви имамо трауму и зато смо сви потребни једни другима као потпора и ослонац. Заједно смо на крсту, да бисмо заједно васкрсли морамо се сви у молитви и покајању сабирати, окупљати око светитеља и олтара Божијих. Не смемо дозволити себи да само и искучљиво оптужујемо једни друге и тако сејемо ново семе зала и неспоразума”, нагласио је патријарх Порфирије.