Пише: Иван Милошевић

Не треба бити неки мудрац, па схватити да нам се пред очима ствара нови свијет. Ко зна хоће ли бити бољи или лошији од претходног, али једно се ипак зна – метод стварања новог свијета је СТРАХ! И то страх од самога себе, другога, од ствари, животиња, природних и  неприродних појава, јутра, зоре, вечери. СТРАХ је постао толико присутан и толико влада планетом, а посебно егзистенцијалним, појединачним и личним животом свакога човјека, да се то више не може поднијети. У таквој навали СТРАХА човјек страхује и од тог СТРАХА, моли му се сваки дан да барем за грам буде лакши него јуче, да на тренутак опусти дизгине и дозволи свијету да буде свијет, човјеку да буде човјек и слободи да постане слобода. СТРАХ се увукао у све поре друштвеног, понајвише личног живота, и изнутра разара сваку наду да може бити боље и да се може живјети без страха! 

Свједоци смо да СТРАХ постаје дио свакодневног живота. Захваљујући сијању страха од короне, други нијесу више шанса за спас од егзистенцијалног и нормалног страха од смрти, други су постали потенцијални преносиоци заразе, опасни противници које треба савладати маскама до врх главе, које треба изоловати и препустити самоћи. Други су постали странци и то не они страни, него домаћи странци, којих треба да се плашимо, јер зараза вреба из ноздрве тога другог и из сваког његовог уздаха и издисаја. Други је ходајућа потенцијална опасност, темрпирана бомба заразе и једини спас је затварање у сопствену чауру страха и одбијања да живиш са другим, дијелиш и лијечиш његове и своје страхове. Како је то могуће када је СТРАХ од другог постао суштина живота, његова парадигма и његова основна порука!

СТРАХ нас је и од животиња, предмета, климе, јутра и зоре. Плашимо се од слијепих и осталих мишева, али и осталих летача и прелетача, двоножаца и четвероножаца, мачака и паса, јер ко зна шта све преносе, које вирусе и микробе, бактерије и остале зеразне атоме. Ставили су нам маску као заштитну ограду од другога и сав остали живи свијет проглаили опасним по здравље. Тај свијет више није лијеп и отворен за другог и разлику, слеђен је у високом зиду који је подигнут између нас и свијета, али влада и у нама самима!

Након короне сијачи СТРАХА сију страх од Русије, Путина, Украјине, нуклеарног рата, кисјеле и остале кише, суперсоничног и осталог мега оружја, помјерања земљаних плоча и ванземаљаца са непознате планете који чекају да се међусобно поубијамо и разнесемо, па да онда населе наше куће новим живим бићима, ванземаљским хоботницима и рибама без шкрга, али са смртоносним пипцима препознавања остатака људског у својој новој насеобини!

Право питање је да ли је тај СТРАХ природан или га је неко формиро, дао му поменуте савремене облике и убризгао (можда преко вакцина) у неше вене и запечатио у нашим душама? Има ли СТРАХ природни или вјештачки мотив, да ли се природно или уз помоћ тајних наредбоваца одржава и шири планетом и и спутава обични живот обичног човјека? Одговор је једноставан, па га не треба ни саопштавати. Спопадне те СТРАХ од једноставне дефиниције СТРАХА, па и да хоћеш СТРАХ те да признаш да све знаш, па се правиш да не знаш! 

Сијачи СТРАХА сију СТРАХ у огромним количинама. Преко медија нам га приказују тренутно у облику Руса и Путина и претварају СТРАХ у планетарну панику од новог потопа и удара комете који према Земљи галопирају у облику руске армије и новог, по њима, јахача апокалипсе, руског предсједника Путина. И у том сијању СТРАХА сијачи СТРАХА желе да забораве своју одговорност за панику СТРАХА и да од подстрекача СТРАХА постану наводно његове жртве!

И шта преостаје обичном човјеку који крцка своје преостале године на овој планети? Ништа друго него да збаци наметнуту корона маску, пружи руку другоме, загрли и позове на авантуру слободе и путовања у непознато, угаси ТВ и из свог јутарњег буђења отјера наметнуте слике бруталних Руса и призна самоме себи да живот и није живот уколико је обузет СТРАХОМ и да треба живјети и дисати пуним плућима. Једино тако обични човјек постаће роб слободе, пуних плућа и љепоте другог као другог и пружиће руку овоме свијету који и сам вапи за сопственим спасењем!