Војно -полицијска акција названа “Бљесак”, којом су хрватске снаге запосјеле дио Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске Крајине, започела је 1. маја 1995. године. Напад на заштићену зону УН сектор “Запад” започео је пре 28 година у раним јутарним сатима.

Нападнути су јужни и централни дио западнославонског дијела тадашње Републике Српске Крајине, од стране припадника четири професионалне бригаде Хрватске војске и више специјалних формација. Напад је паралелно изведен са запада од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, према Окучанима и пут Старе Градишке.

Намјера је била пресјецање територије и разбијање снага тадашње Српске Војске Крајине, односно њеног 18. Корпуса с циљем да се затим избије на Саву код Јасеновца, чиме је била запријечена евентуална помоћ из Републике Српске. Паралелни циљ је било одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније.

Са хрватске стране, према званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције. У саставу тадашњег 18. Корпуса Српске војске Крајине, у тој зони, налазило се тада приближно 4.000 лица, огромном већином резервисти.

Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а мањим дијелом и током наредна два дана.

Основни циљ хрватских власти, запосједање дијела Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске крајине је остварен. Српске оружане формације су разбијене а тамошње српско становништво је протјерано. Према подацима званичног Загреба, укупно су погинула 42 припадника хрватских формација, а 162 лица из састава тих формација су рањена.

Убијене су притом 283 особе српске националности, а протјерано је најмање 15.000 Срба, а према неким наводима и до 18.000.

Зјбег Срба који су се повлачили јужно од Саве, у Републику Српску, гађан је и артиљеријом и авијацијом. Приближно 1.450 лица српске националности је притом ухапшено, и они су одведени у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги. Судске пресуде које су услиједиле, великим делом су засноване на неосниваним оптужбама.

Укупно је, са простора Западне Славоније почев од 1991. године, протјерано или избјегло око 67.000 Срба.

Највећи број Срба избјеглих из Западне Славоније током операције “Бљесак” остао је на простору Републике Српске, у БиХ. Око 1.500 особа српске националности, већином лица поодмаклих година, вратило се у Славонију.

Трупе ОУН које су се налазиле на простору Западне Славоне у тренутку операцијие, чији је задатак била и заштита повјерене зоне и становништва, по почетку напада, повукле су се у своје базе.

Трибунал за бившу Југославију у Хагу, априла 2011. прогласио је кривим генерале ХВ Анту Готовину и Младена Маркача, на основу учешћа у удрженом злочиначком подхвату чији је челник био предсједник Хрватске Фрањо Туђман, а с циљем присилног и трајног уклањања српског становништва током и након операција “Бљесак” и “Олуја”.

Жалбено вијеће Трибунала ослободило их је, међутим, оптужби 16. новембра 2012. године.

Извор. глас српске