Пише: Донко Ракочевић
Комунистички тоталитаризам се често упоређује са нацистичким. Изједначио их је и Савјет Европе. Иако има много паралела које се могу наћи, постоји једна кључна разлика која се често занемарује: нацисти су имали за циљ да елиминишу јеврејски народ, али циљ комунизма превазилази физички покољ. Комунистичка партија има за циљ не само уништавање физичког тијела човека, већ и уништење његове душе. Додатна карактеристика комунистичке партије је интензитет са којом врши унутрашњу чистку и бира најокрутније лидере. Многима је тешко разумјети разлоге за варварство које је комунистичка партија нанијела својим властитим редовима, укључујући и оне који су постали жртве једноставно због одступања од питања партије по специфичним темама, док су с друге стране иначе потпуно лојални партији и њеном руковођству. Један од разлога је то што комунистичка партија, у својој побуни против Бога и човечанства посједује инстинктивни страх да увијек иза угла стоји њена пропаст. Како би се ојачала, Партији је потребно регрутовање појединаца који немају обзир према моралу и гријеху. Ове особе се одликују у процесима масовног убијања, а њихово уздизање на руководеће положаје омогућава авети комунизма да осигура одржавање своје земаљске тираније.
Штавише, комунистичка партија, убивши своје жртве отворено и намјерно, застрашује општу популацију – послушношћу. Тито је терор над српским народом и српском црквом спровео у пет-шест година после рата, после тога Срби су му били највећи послушници.
За комунистичку партију је карактеристично да мора имати непријатеља, а ако нема непријатеље, мора их измислити тако да може наставити да убија.
У земљи као што је Кина, са дугом историјом и богатом културом, комунистичка партија није могла да постигне своје циљеве без континуираног убијања. Традиционално, кинески народ је вјеровао и поштовао божанства. Уроњен у културно наслеђе од 5.000 година, кинески народ не би иначе толерирао постојање варварске и богоклеветне комунистичке партије. Једино средство КПК-а да одржи своју владавину, јесте употреба масовног убиства – како је научила од совјетског пробног рада.
Као отелотворење зле авети, полазна тачка комунизма не може бити ништа друго до нечовечност. Након што је Карл Маркс прогласио да “авет прогони Европу – авет комунизма”, бандити и дивљаци успоставили су Париску комуну, полажући отпад у француску престоницу и њену неупоредиву културу и умјетничка дела.
У фебруару 1917, несташица хране и погоршани услови рада навели су руске индустријске раднике на штрајк. Како се криза ширила широм земље, цар Николај II се је одрекао престола и успостављена је руска привремена влада. Сазнавши за ове догађаје, Владимир Лењин се одмах вратио у Русију из швајцарског егзила.
Лењин је извршио државни удар 25. октобра по јулијанском календару. Октобарском револуцијом Лењин је срушио привремену владу и успоставио први светски комунистички режим.
Октобарска револуција и касније лењинистичко преузимање су поријекло свих насилних комунистичких покрета широм свијета у 20. вијеку. То је покренуло међународни раст комунизма и безбројне катастрофе које су услиједиле. После 1917. године, када је Совјетски Савез тек успостављен, извозио је револуцију у Кину користећи чињеницу да се Кина придружила Трећој комунистичкој интернационали или Коминтерни. Бољшевици су послали Григорија Воитинског у Кину да успостави локалну комунистичку организацију. Онда је послат Михаил Бородин да иницира савез између Кинеске националистичке партије и Совјетског Савеза.
Комунистичке власти прошириле су се дуж великих граничних подручја Европе и Азије, а многе земље у Африци, Јужној Америци и југоисточној Азији постале су клијенти или савезници Комунистичке партије совјетског Савеза или Комунистичке партије Кине.
Милиони људи су дали своје животе на бојним пољима Другог свјетског рата, али је неочекивани резултат био метеорско ширење тоталитарног комунизма. Тако је Коминтерна, у јесен 1944, инсталирала комунизам и у Србији, ослобађајући Београд и доводећи Јосипа Броза на власт.
У свом документарном дјелу, Солжењицин је навео 31 различите методе којима је совјетска тајна полиција исцрпљивала снагу својих затвореника, очвршћујући их и присиљавјући да признају било какав злочин. Број жртава је био огроман. Многи људи су били затворени заједно са цијелим породицама, при чему су мужеви затварани а жене протериване. Чак ни старци, неки већ у својим 80-им годинама нису били поштеђени.
Уобичајено је да људи вјерују да су концентрациони логори били нацистичка творевина, али у стварности, совјетски гулаг је био предуслов сличних репресивних облика широм свијета, и у комунистичким и некомунистичким режимима. Према речима бившег совјетског војног обавештајца и популарног историчара Виктора Суворова, прије Другог светског рата, Хитлер је послао Гестапо официре у Русију како би обилазили и проучавали искуства која су совјети сакупили у изградњи гулага. Концентрационе логоре, дакле, нису измислили Немци, него Совјети!
