СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПЛАТОН БАЊАЛУЧКИ
У цркви је Немањића Саве
Кога Срби Православци славе
Поникао цвијет најсјајнији
Бањалучкој што је Епархији
Био понос и црквена глава
Којега ће окитити слава
И вијенац Светог Мученика
То је Платон страдални Владика
У Србској је рођен престоници
Миливоје име ће Владици
Родитељи на рођењу дати
Да га срећа у животу прати
Не слутећи да је Божја воља
Да ће личност постати најбоља
Од ранијех дана и младости
Земаљске се одрече сладости
И монашку обуче мантију
Још док бјеше у Богословију
Одатле је у свештеном чину
Напустио своју Отаџбину
И у земљу пошао Русију
На науку још савршенију
Па када се отачаству врати
Он ће свету службу обављати
У дивноме Алексинцу граду
Ал’ се нико није надо јаду
Рат је први затекао њега
Но послије страдања и свега
У манастир Крушедол ће бити
И ту ће га избор задесити
За викарног Цркве Епископа
Из тога ће поћи општежића
И од часног Варнаве Росића
У Сремскијем славним Карловцима
Епископске инсигније прима
Те Патријарх са Архијерејима
С Доситејем и са Иринејем
И другијем цркве Владикама
Усред тога свештенога Храма
Чин му Свети Епископски даде
Па у Охрид спремати се стаде
Те је тамо кратко вријеме био
И Христову Цркву предводио
Али дуго не прође времена
Нова му је дужност повјерена
Да се брине о словесним стаду
У бијелом Бања Луци граду
Али поче мука и невоља
Ратни вихор кроз села и поља
Кроз градове поче на све стране
Те су свуда људе одабране
Зли душмани почели гонити
Те ће исто и са њиме бити
Усташка је влада и држава
Почела да сасвим подржава
Нацистичку силу и армаду
Али ко се надат мога јаду
Наређује усташко вијеће
Одмах да се за Србију креће
Јер ту мјеста за њега не има
Ал’ он рече да ће са својима
Подносити патње и невоље
Не знајући да бит неће боље
Те су Мајског четр’с прве дана
Ухватили и проту Душана
И заједно с Владиком повели
Дан да више не виде бијели
Ту је њино пропало надање
Усташа их Ћелић на страдање
Повео је тога кобног дана
Да им зора не осване рана
Бог ће знати на какве су муке
Епископа града Бања Луке
Ударили злогласни крвници
Убјени су кажу по прилици
А њихова мучена тијела
Врбања је рјека однијела
Кад убише Владику Платона
Од туге су зазвонила звона
И када их тако намучене
Из ледене воде извађене
Препознаше да су они били
Потоци се крви већ се лили
Јер потече од крви ријека
А овога Божијег човјека
Сахранише у тихој простоти
У времену смутном и голготи
Ал га Господ с небеса прослави
Те се име његово објави
Ко Христове Цркве Мученика
А Платон ће остати Владика
Симбол који с браћом састрадава
Небеска га окитила слава
И док звона Православна звоне
Славу теби одају Платине
Мучениче Васкрслога Христа
Што ти име на небеса блиста.
16. август 2023. године у Никшићу
Чтец Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ДРАЖА ЗНАО, ДЕПЕША ИЗ 1943. ГОДИНЕ: Косово комунисти обећали Албанији!

ДРАЖА У СЈЕНЦИ ЗЛОЧИНА КОМУНИСТА У ЦРНОЈ ГОРИ: Крајем 1941. године убијено 1500 људи, Михаиловић више нема милости!

КО ЈЕ БИО ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ, СТАНИСЛАВ КРАКОВ: Уколико је добио жељезни крст од фирера, зашто би га усташе живог запалиле?

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

pavle111-1

КО ЈЕ БИО ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ, СТАНИСЛАВ КРАКОВ: Уколико је добио жељезни крст од фирера, зашто би га усташе живог запалиле?

petr9

ОД ЗЛОЧИНА НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ ПРОШЛО ВИШЕ ОД 30 ГОДИНА: Хрватска крије пилоте који су пуцали на колону Срба, убијено десет људи, међу њима четворо дјеце!

botun

БОТУН: Нема протеста док се не утврди ко је запалио багер!

jugos2

ИГРЕ ВЕЛИКИХ ОКО БАЛКАНА: Ко је створио Југославију, да ли се могла формирати српска држава?

aleksandar1

НИЈЕ ШАЛА, НАПИСАО ХРВАТ: „Великосрпска хегемонија“ лаж комуниста, краљ Александар изградио пола Загреба!