Припремио: Иван Милошевић

Бројне послијератне генерације расли су уз култне партизанске филмове, а међу њима поред „Неретве“ и „Сутјеске“ посебно мјесто заузима и „Валтер брани Сарајево“. Валтера је глумио Бата Живојиновић и читава земља дивила се његовим герилским вјештинама и живјела са њима.

На жалост комуниста и овај партизански мит била је обична идеолошка обмана, јер подвизи сарајевског обавештајца нијесу били дјело комунисте, већ потпуковника Жарка Тодоровића „Валтера“, припадника Југословенске војске у отаџбини чији је командант био генерал Драгољуб-Дража Михаиловић.

Истина у Другом свјетском рату постојала су два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник.

Први Валтер је послије рата проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је 2000. године објавио Субнор Србије.

Према немачким документима постојао је само један Валтер, а то је био потпуковник Тодоровић. Штавише, једна од највећих акција Гестапоа на Балкану баш тако се и звала. И данас се документа о томе чувају у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо). Тај фонд, као и сву осталу причу о потпуковнику Тодоровићу, званична политика у Србији и данас прећуткује.

Жарко Тодоровић је рођен у Београду. Завршио је 51. класу Војне академије. Током 1941.год оснива мрежу београдских четничких илегалаца и постаје ноћна мора за Немце. Захваљујућу потпуковнику Тодоровићу током рата у Београду је било преко 5.000 четничких илегалаца.

Операција Гестапоа “Валтер“ изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца. О хапшењу потпуковника Тодоровића Дражи је јавио генерал Трифуновић, 2. априла: “За Валтера потврђено да је ухваћен… Београд потпуно укочен за рад. Курири не могу ни везу да ухвате са нашим људима. Притисак велики. На терену исто. Продужавам рад с ким се и колико се може.“

Потпуковник Тодоровић је успео да побегне агентима Гестапоа и то у Загребу, гдје су га спровели како би открио Дражине илегалце и обавјештајце и у том граду. Поново је ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Маутхаузен.

Тамо је био мучен, али је преживео тортуру. Послије рата је био пуковник француске армије, па високи чиновник француске владе. Комунисти су тражили његово изручење како би био осуђен као народни непријатељ, издајник и ратни  злочинац. Француска влада је одбила захтјев комунистичке и Брозове Владе.

Умро је Паризу, у дубокој старости. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Маутхаузен, комунисти су и потпуковника Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца. Ипак, то није била препрека да његове обавјештајне и герилске акције у Београду искористе за сценарио филма “Валтер брани Сарајево“.