ЛАГУМИ
У свему знај да онај
ко јесте тај није,
а онај ко није, тај јесте…
и у томе је игра та!
*Одломак из пјесме:
“Вец видјено”
С.Домазетовић.
Истина није никада лака и тражи изузетно јаке људе, сигурне у своју процјену.
Посебно када су у питању они из Лагума..
Тешко ћете и доћи до ње, јер вам нико од њих злих, неће дати за право.
Како и могу послије толико времена, гдје су били заједно са вама, а против вас.
Мозда су вам чак и помагали у рјешавању неких проблема, али никада у рјешавању оних великих, после чега можете да одскочите и тако ријешите своју лошу позицију.
То уствари раде да би вас одржавали у животу, још више контролисали и да ставе још већи терет на вашим вец уморним леђима, а да остану замаскирани.
* * *
У вецини слуцајева, ако се не ради о посебним интересима, њихов рад лици на сјенке на зиду. Као када својом саком или прстима правите велике сјенке страсила на зиду.
Нека њихова врста лагумске цамера обсцура, цини да ми сами својим уградјеним или наметнутим страховима, правимо зиве сподобе од ницега, тј. од лазног.
И својим страхом то (их) бетонирамо.
Људи из Лагума немају сталну канцеларију и фиксно радно вријеме. То им омогуцава да дају све од себе и дрзе на “узици” циљане.
Шарада је један од синонима за њихов посао. Шарада се прави од догадја, који се могу, зависно од околности, више или мање користити и креирати у жељеном смјеру. Циљ треба остварити тако сто це се замаскирати оно, сто је праузрок свему.
Тако актери свих нивоа, остају вани, неповезани голим оком са било чим.
Постоје и они, јасно видљиви, који су овдје предвидјени за једнократну употребу, као средство или колатерал и који својим свјесним или несвјесним учесћем, бацају прасину у очи профаним посматрачима и посебно свима онима којима то тако одговара. Инаце у читавој причи брзо одлазе у заборав, мистични или физицки – свеједно.
Фасцикла у Лагумима судбине се одлаже до даљњег или заувијек.
И тако после довољно времена:
“Све ствари које дуго живе постепено се прожимају умом, тако да тиме њихово поријекло из безумља бива невјероватно”
– Фридрих Ниче.
Зато су људи из Лагума мајстори опсјена.
У вецини случајева, ако се не ради о посебним интересима, њихов рад личи на сјенке на зиду. Као када својом шаком или прстима правите велике сјенке страшила на зиду.
Нека њихова врста лагумске цамера обсцура, чини да ми сами својим уградјеним или наметнутим страховима, правимо живе сподобе од ничега, тј. од лажног. И својим страхом то бетонирамо.
Док се они церекају насим глупостима, радња и развој догадјаја тече својим током.
* * * * * * * * *
Светислав Домазетовић
