Пише: Иван Милошевић
Не бих да вријеђам и повређујем нечије илузије и самопоштовање, али ово величање такозваног дводневног Белведерског устанка је смијешно. Било је разих устанака, оправданих и неоправданих, угушених и неугушених, боксерских и осталих, али овај белведерски не знам гдје да сврстам. Посебно по мотивима и реализацији!
Уколико нијесам заладио и уколико нијесам подлегао под ранама вељесрпске окупације онда сам сконтао да је на Белведеру организован устанак против државе, а главни протагониста устанка је био предсједник те државе! Иако устанак није успио, предсједник државе који је организовао устанак против државе је и даље на челу државе! Ту ми нешто не штима и разара узвишене мотиве белведерског устанка! Уколико главном устаничком вођи у устанку након слома устанка не фали ни длака са главе сумњиви су ми сегменти читавог устанка! Да није устанак подигнут са намјером да не успије, али да подигне прашину дан-два, да није организован реда ради, ето да се некоме нешто покаже и да није унапријед био осуђен на неуспјех, јер у тај устанак најмање су вјеровали његове устаничке вође! А на цједилу су остављени они који су вјеровали у устанак и пустили неку сузу за њим!
Нешто не видим да се главни устанички вођа и његове јуноше данас нешто устанички буне, након Белведера су се лијепо вратили у своје предсједничке и посланичке столице и крцкају своје мандатарске сате, дане и плате! А када се још сјетим посљедица Белведера, односно на стотине спаљених гума, онда су ми мотиви устанка скроз-наскроз побркани. Не памтим пуно устанака гдје су толико горјеле гуме као на Белведеру, па само због тога устанак некако изгледа мање јуначнији него што протагонисти устанка тврде!
Истина било је сузавца, интервенције полиције, неки кажу и шок бомби, али свега тога је било мање него приликом разбијања демонстрација ДФ-а 2015. године. Тада су из “хамера” искакале полицијске екипе и тукли грађане, а на Белведеру, барем по ономе што је објављено у јавности, није било “хамера” ни црних тучарошких полицијских тројки за пребијање грађана! И данас се нико не сјећа 2015, а да ли ће се за коју годину неко сјећати Белведера, видјећемо!
Било како било, не спорим да било ко његују у души сјећање на неке догађаје и да их интерпретира по својој вољи и невољи. Ових неколико редака записах јер су ми нешто смијешне ове пароле попут “Белведер није пао”, а посебно “Белведер сија. Постојати нама је суђено!”. Ок, нека сија и постоји, али и нека сија и постоји и другачија слика о једном устанку, у овом случају о белведерском!
Црна Гора је скоро 70 година у оковима и под завјесом једног устанка из 1941. године који се изродио у братоубилачки рат, а чије праве разлоге или двије стране једне медаље још увијек кријемо или нећемо да знамо! Јесте да су ове белведерске бакље нешто слабијег трајања и значења, али ваља и о њима на вријеме имати два угла гледања. Да не буде послије кајања и накнадне памети!
ПС. О томе да је устанак организован да спријечи устоличење митрополита нећу ни слово. Нека то иде на моју душу, али не бих ни да једним зарезом укаљам поштовање које имам према духовној власти Црне Горе и свих Срба!
