Предсједнику Вуку Тодоровићу
Предмет: Декларација о поништењу и непризнавању одлука о признању једностраног проглашења независности тзв.Косова од републике Србије од стране влада Црне Горе.
Поштовани,
Користимо прилику да искористимо грађанско право на грађанску иницијативу која се односи на непризнавање одлука о признању једностраног проглашења независности тзв.Косова од републике Србије од стране влада Црне Горе.
Поступајући по одредбама Статута Општине Беране члан. 36, став 12 и пословника Скупштине Општине Беране чланови 136, 137 и 159, на основу којих је прецизирано да уз прописан број потписа грађана уписаних у бирачки списак, који се односи на територију Општине Беране, стичемо право на иницијализацију, односно, на подношење Грађанске иницијативе према СО Беране, на коју очекујемо позитиван одзив Одборника СО Беране.
Прилог: 400 потписа грађана Берана.
Беране, 28.06.2023. године У име грађана Берана,
Миличко Трифуновић
—————————————-
Горан Киковић
——————————————-
Сходно одредбама Статута Општине Беране члан. 36, став 12 и пословника Скупштине Општине Беране чланови 136, 137 и 159, на основу којих је прецизирано да уз прописан број потписа грађана уписаних у бирачки списак, који се односи на територију Општине Беране, стичемо право на иницијализацију, односно, на подношење Грађанске иницијативе према СО Беране, на коју очекујемо позитиван одзив Одборника СО Беране, који се односе на процедуру о одлучивању по основу Грађанске иницијативе:
Подносимо декларацију о поништењу и непризнавању Одлуке о признању једнострано проглашене независности тзв, Косова од државе Србије
Поштујући међународно право и резолуцију 1244 ОУН локална самуправа Андријевице, не смије кршити цјеловитост и територијални интегритет државе Србије и признавати одлуке које су у супротности са међународним правом и повељама ОУН и резолуцијом савјета безбједности 1244. и исказујући солидарност и забринутост за српски народ на Косову и Метохији, а полазећи такође и од Повеље ОУН, Завршног Акта из Хелсинкија и Резолуције Савјета безбједности УН 1244, изражавајући спремност да и у постојећој ситуацији допринесемо побољшању добро сусједских односа у региону западног Балкана, чуваjући историјске, државотворне и духовне вриједности Црне Горе, Скупштина општине Беране, доноси :
ДЕКЛАРАЦИЈУ О ПОНИШТЕЊУ И НЕПРИЗНАВАЊУ ОДЛУКЕ О ПРИЗНАЊУ ЈЕДНОСТРАНО ПРОГЛАШЕНЕ НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
1. Скупштина општине Беране са посебном забринутошћу констатује да се положај Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији свакодневно погоршава под привременим Приштинским институцијама, што су доказали и такозвани локални избори на сјеверу Косова и Метохије и отпора грађана четири општине са апсолутном српском већином да им се као воља наметне нелегално изабрани представници који немају легитимну већину иза себе.
2.Скупштина општине Беранеконстатује да су све досадашње Владе Црне Горе, од стицања независности прије 17. година игнорисале већински став грађана Црне Горе да су Косово и Метохија саставни дио Републике Cp6ијe, што је својојм изјавом потврдио и некадашњи предсједник владе Црне Горе Душко Марковић када је истакао да је одлука донешена мимо воље 85 процената грађана Црне Горе.
3. Скупштина општине Беране позива будућу Владу која ће бити формирана послије избора одржаним 11. јуна 2023. годинеда води избалансирану спољну политику и да у међународним институцијама и организацијама не гласа за Одлуке које су усмјерене против интереса већинске воље од 85 процената грађана Црне Горе и и интереса сусједне и братске републике Србије.
4. Скупштина општине Беране имајући у виду насиље које се од 1999. године спроводи надсрпским народом на Косову и Метохији доноси ову Декларацију као вид подршке и настојања да се криз настала једнострано проглашеном незаависношћу, ријеши мирним путем, јер већина чланица ОУН не признаје одлуке неких њених чланица да је тзв. Косово некаква независна држава.
5. Скупштина општине Беране овом Декларацијом о поништавању признања тзв. државе Косова од стране Влада Црне Горе остаје привржена прије свега поштовању Повеље ОУН-а, о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије заснованог на међународном праву и Резолуцији Савјета безбједности ОУН 1244.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
На иницијативу Удружења грађана која су окупљена у савезу “Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине“,чија је чкланица и Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању са сједиштем у Андријевици, која захтијевају да Скупштине општина Андријевица да донесе Декларацију о поништавању признања тзв. државе Косова од стране Влада Црне Горе, и потребног број потписа грађана, СО Беране усваја Декларацију у виду Одлуке о непризнавању ништавним све оне мјере влада које се односе на поништавању признању тзв. Косова на својој територији.
Ми, општине Андријевица и сви остали са простора Васојевића, за кога је познати научник Јован Цвијић написао да су “Васојевићи највеће српско племе“ и племена са простора Шекулара, Велике, и поријеклом из Братоножића, Куча, Пипера, Дробњака ,Ровчана, из старе Црне Горе и друга племена и братства која вјековима живе на простору Полимља, као потомци ослободиоца који су 1912. године ослободили послије 457 година Доње Васојевиће и Метохију, која је данас одлуком дијела земаља западне Европе као дио тзв.данашњег Косова насилно отето некада Црној Гори, јер је Метохија отета нелегитимним Одлукама ЦАСНО Црне Горе и Одлукама нелегитимних делегата АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943. године. У данашње вријеме је отето држави Србији и зато тражимо да сви одборници као представници народа подрже одлуке ове Декларације у Скупштини општине Андријевица и донесу историјску и једину исправну одлуку о поништавању одлука о признању тзв.Косова и поштовање резолуције 1244. ОУН о цјеловитости државе Србије и отимања Свете српске земље за коју су гинули наши најбољи синови из Берана и Васојевића.
Убијеђени смо и сигурни што може да се потврди и референдумом као демократски чин изјашњавања грађана да је двотрећинска већина и неприкосновена воља огромне већине народа Васојевићког краја за доношење оваквих одлука.
Зато захтијевамо и тражимо још једном од СО Беране да се ова народна воља преточи у дјело и да се донесу историјске одлуке које су у интересу народа и тиме спере љага и срамота са наше генерације а прије свега части и образа и наравно јуначког ослободилачког оружја, којим су наши преци са подручја Васојевића ослободили Метохију и тиме је она као дио Црне Горе припала држави Црној Гори када и Беране, Бијело Поље, Пљевља и други новоослобођени крајеви, и да се тиме издајничке одлуке које не подржава народ Црне Горе пониште и исправи историјска неправда.
Представници ове иницијативе грађана у колико се не усвоји одлука тражићемо да само референдумом као демократским начином изјашњавања грађана може се дио територије сада државе Србије предати другој “држави“ тзв.Косову.
Представници и иницијатори ове иницијативе грађани Беране у законској, статутарној и пословничкој процедури припремили су предлог пве Декларације и довољан потпис петиције грађана Беране и ова Декларација грађана ће бити понуђена свима вама одборницима , јер се већина њих залажу за цјеловитост и територијални интегритет и суверенитет Републике Србије,
Наши овлашћени представници у својству предлагача биће грађани :
Миличко Трифуновић и Горан Киковић
Прилог потписи грађана Берана:
ОПШТИНА БЕРАНЕ
н/р
Предсједнику Вуку Тодоровићу
Предмет: Иницијатива за промјену имена улице 29-тог Новембра, да се иста преименује у улицу Благоја Јововића.
Поштовани,
Користимо прилику да искористимо грађанско право на грађанску иницијативу која се односи на промјену имена улице 29-тог Новембра, на предлог потписника предметне грађанске иницијативе да се преименује и убудуће се зове улица Благоја Јововића
Поступајући по одредбама Статута Општине Беране члан. 36, став 12 и пословника Скупштине Општине Беране чланови 136, 137 и 159, на основу којих је прецизирано да уз прописан број потписа грађана уписаних у бирачки списак, који се односи на територију Општине Беране, стичемо право на иницијализацију, односно, на подношење Грађанске иницијативе према СО Беране, на коју очекујемо позитиван одзив Одборника СО Беране.
Прилог: 400 потписа грађана.
Беране, 28.06.2023. године У име грађана Берана,
Миличко Трифуновић
—————————————-
Горан Киковић
—————————————
ДА УЛИЦА 29. НОВЕМБАР У БЕРАНАМА УБУДУЋЕ НОСИ НАЗИВ ЈУНАКА БЛАГОЈА ЈОВОВИЋА
Сходно одредбама Статута Општине Беране члан. 36, став 12 и пословника Скупштине Општине Беране чланови 136, 137 и 159, на основу којих је прецизирано да уз прописан број потписа грађана уписаних у бирачки списак, који се односи на територију Општине Беране, стичемо право на иницијализацију, односно, на подношење Грађанске иницијативе према СО Беране, на коју очекујемо позитиван одзив Одборника СО Беране, који се односе на процедуру о одлучивању по основу Грађанске иницијативе:
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Због чега се управо овај српски родољуб из Бјелопавлића у Црној Благоје Јововић, предлаже да улица 29 новембра понесе његово име у општини Беране.
Благоје Јововић, српски родољуб из Бјелопавлића у Црној Гори, испалио је 10. априла 1957. у Ломас де Паламору, предграђу Буенос Ајреса, хице у усташког поглавника Анту Павелић.
Два метка која су погодила Павелића проузроковала су његову смрт 28. децембра 1959. у Мадриду. Павелић је, дакле, умро од последица рањавања које му је нанео Благоје Јововић.
Атентат на Павелића у Аргентини у целини је био дјело шесторо припадника српске равногорске емиграције: Благоја Јововића, Мила Кривокапића, свештеника Радојице Поповића, Јова Пићана, Милеве Гаћеше Пићан и Милана Гаћеше.
Јововић, Кривокапић и Поповић су били из Црне Горе, Пићан из Боке, а брат и сестра Гаћеша из Лике.
Према речима Милеве Гаћеше, атентатори су већ били инспирисаним тиме што су равногорски емигранти 10. новембра 1945. ликвидирали Павелићевог сарадника из Црне Горе, Секулу Дрљевића: „Било нам је драго како су убили Секулу Дрљевића, издајицу, који је толико четника побио. Дрљевића су убила три четника, која су га по свој Европи тражила по избегличким логорима, док га нису нашли и заклали. Ко се толико закрви, мора да зна да ће га рука правде са ножем који вапије за крвљу довека тражити.“ Она, дакле, говори о освети почињеној 1945. над Секулом Дрљевићем, ког су иначе нацистички извори осликавали као „усташку курву“, а комунистички извори описивали као „изрода човечанства“.
Радило се о особи која је у себи поседовала најгоре могуће људске квалитете, а која је притом могла да измакне праву и правди, на исти начин како је то учињено с бројним нацистичким и усташким злочинцима који су пацовским каналима бежали ка Северној Америци и Јужној Америци. Ову завереничку шесторку динарских Срба, ка том чину – атентату на Павелића – водиле су менталитетске и карактеролошке особине које се такође не могу изоставити. Јован Цвијић пише да међу динарским Србима „има људи највећег пожртвовања, који лако и као несвесно дају свој живот за моралне идеје и племените покрете“.
С тим у вези, „главни правац, у коме се до сада изражавала осећајност и афекти овога темперамента јесте српска национална идеја.
Наши овлашћени представници у својству предлагача биће грађани :
Миличко Трифуновић и Горан Киковић
Прилог потписи грађана Берана:
ОПШТИНА БЕРАНЕ
н/р
Предсједнику Вуку Тодоровићу
Предмет: Иницијатива за проглашење Ђурђевдана за славу града Берана.
Поштовани,
Користимо прилику да искористимо грађанско право на грађанску иницијативу која се односи на проглашење Ђурђевдана, ( шести Мај), за Славу града Берана.
Поступајући по одредбама Статута Општине Беране члан. 36, став 12 и пословника Скупштине Општине Беране чланови 136, 137 и 159, на основу којих је прецизирано да уз прописан број потписа грађана уписаних у бирачки списак, који се односи на територију Општине Беране, стичемо право на иницијализацију, односно, на подношење Грађанске иницијативе према СО Беране, на коју очекујемо позитиван одзив Одборника СО Беране.
Прилог: 400 потписа грађана.
Беране, 28.06.2023. године У име грађана Берана,
Миличко Трифуновић
————————————-
Горан Киковић
————————————————
ДА СЛАВА ОПШТИНЕ БЕРАНА БУДЕ ЂУРЂЕВДАН СЛАВА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
Сходно одредбама Статута Општине Беране члан. 36, став 12 и пословника Скупштине Општине Беране чланови 136, 137 и 159, на основу којих је прецизирано да уз прописан број потписа грађана уписаних у бирачки списак, који се односи на територију Општине Беране, стичемо право на иницијализацију, односно, на подношење Грађанске иницијативе према СО Беране, на коју очекујемо позитиван одзив Одборника СО Беране, који се односе на процедуру о одлучивању по основу Грађанске иницијативе:
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Због чега се управо овај дан предлаже за славу општине Беране.
Манастир Ђурђеви ступови код Берана у старој српској жупи Будимљи је манастир Епархије будимљанско-никшићке, односно Српске православне цркве. Манастир је посвећен Светом Великомученику Георгијеу -Ђурђевдан, који је и слава манастира од древних времена. Манастир је задужбина Стефана Првослава (умировљеног прије 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, а његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године. Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску епископију и у овом храму устоличио првог будимљанског епископа Јакова.Појам ступови означава куле, односно пиргове, који су подизани уз манастирске и остале храмове, првенствено у функцији звоника, али и ради одбране. Будимљански манастирски храм био је препознатљив по својим ступовима, па се тај назив одомаћио у називу манастира.
Просторни опсег обновљене Српске патријаршије током 16. и 17. вијека, са убјележеним мјестом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи У вријеме подизања манастира, на самом почетку 13. вијека, жупа Будимља је још увијек потпадала под надлежност старе Рашке епископије. Након црквеног преуређења, које је спроведено од стране првог српског архиепископа светог Саве поводом добијања аутокефалности (1219), манастир је постао средиште новоустановљене Будимљанске епископије, чији су архијереји након проглашења Српске патријаршије (1346) добили почасни наслов митрополита а епископија добила ранг митрополије. Манастир је остао архијерејско сједиште све до укидања епархије у 17. вијеку, а будимљанско подручје је враћено у састав Рашке епархије. Од 18. до 20. вијека Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године.
Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор Зечевић и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су дјелови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у вријеме цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Још колико 1930-тих у близини је постојао стари шупљи храст за кога се мислило да је засађен у вријеме Немањића. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско сједиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. Дана 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки. Манастир је августа 2013. године објележио 800 година постојања, 3. августа је била свечана академија, а 4. августа литургија. О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је Цетињски вјесник 1912. године .
Старешине манастиракроз историју његовог постојања били су: · Мојсије Зечевић игуман манастира (1820—1852). · Никодим Зечевић, игуман манастира (1852—1858). · Јосиф Лекић, игуман манастира (1885—1886). · Герасим Зечевић, игуман манастира (1886—1895). · Данило Радуловић, игуман манастира (1897—1912). · Прокопије Вековић, игуман манастира (1916—1919). · Јосиф Лекић, игуман манастира (1922—1932). · Рафаило Ђуровић, игуман манастира (1934—1937). · Мелхиседек Ђуровић, игуман манастира (1938—1956). · Григорије Траиловић, игуман манастира (1962—1965). · Јустин Јукчевић, игуман манастира (1965—1967). · Јустин Тасић, игуман манастира (1991—1992). · Никодим Комљеновић, игуман манастира (1992—2002). · Исаија Крговић, игуман манастира (2002—2003). · Јоаникије Мићовић, игуман манастира (2003—2007). · Данило Трпчевски, игуман манастира (2007—).
Убијеђени смо да су ово довољни аргументи да слава Општине Беране буде Ђурђевдан, јер се ове године прославља 810 година од оснивања древне Немањића светиње.
Овлашћени представници у својству предлагача биће грађани
Миличко Трифуновић и Горан Киковић.
