Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су данас парастосу поводом 53. годишњице смрти Њ.В. Краља Петра II у Маузолеју краљевске породице, цркви Светог Ђорђа на Опленцу.
Свештенство опленачке парохије служило је помен, ком су уз Њихова Краљевска Височанства присуствовали чланови Крунског савета господа Владан Живуловић, Дарко Спасић и Зоран Живановић, чланови „Удружења Краљевина Србија“, које је под покровитељством Њ.К.В. Престолонаследника Александра и господин Драган Рељић, управник Задужбине Краља Петра I на Опленцу. Након службе, Престолонаследник је положио венац на гроб свог покојног оца.
–На данашњи дан 1970. године престало је да куца срце мог драгог оца, Њ.В. Краља Петра II. Његов живот није био лак, обележен раним губитком оца и бурним временима која су потресала цео свет у доба када је постао монарх. Воља великих сила много пута током историје обликовала је судбину малих земаља и њихових владара, па је такав случај био и са Краљевином Југославијом и њеним последњим монархом. Мој отац је без круне остао самовољним чином недемократског режима, али суштину онога што та круна представља нису никад могли да му одузму, те је тако увек, и пре и током и после велике историјске прекретнице Другог светског рата, увек чинио све што је у његовој моћи да буде у служби свом народу и Отаџбини. На почетку Другог светског рата у нашој земљи, мој отац је био приморан да се, као и већина других монарха и шефова држава из земаља под нацистичком окупацијом евакуише у Лондон. Након рата, комунистичке власти у Југославији су му забраниле повратак у отаџбину, коју је сањао до краја живота. Као што рекох, живот му није био лак, али нека његово завештање и сећање на њега буду исправни и достојни. Да увек у мислима имамо ко је он заиста био. Љубљени син својих родитеља, научен да искрено воли свој род и своју земљу, а на кога је и његов народ гледао као на сина. Монарх земље чије су темеље многи поткопавали, последњи Краљ Југославије, мој вољени отац – Петар II“.
Биографија Њ.В. Краља Петра II
Њ.В. Kраљ Петар II од Југославије био је прворођени син Kраља Александра I и Kраљице Марије од Југославије. Kраљ Петар II рођен је у Београду 6. септембра 1923. године, а крштени кум му је био краљ Џорџ В. Након убиства свог оца 1934. године, постао је Kраљ Југославије, али пошто је тада имао 11 година, формирано је Намесништво.
После преврата 27. мартa 1941. године, када је народ Југославије одбацио пакт који је тадашња влада потписала са Немачком, краљ Петар II је проглашен пунолетним.
Војска Југославије није била спремна да се одупре инвазији нацистичке Немачке која је уследила и Југославија је окупирана у року од једанаест дана. Kраљ Петар II је био приморан да напусти земљу и придружио се другим монарсима и државницима из европских земаља под немачком окупацијом у Лондону јуна 1941. Тамо је Kраљ Петар био сматран симболом отпора против нацизма и вредно је радио на томе да добије подршку Савезника за борбу народа Југославије против окупаторских снага.
После рата, недемократски комунистички режим забранио је повратак Kраљевској породици у Југославију, одузевши им држављанство и конфисковавши целокупну приватну имовину. Kраљ Петар II никада није абдицирао.
Kраљ је последње године живота провео у Америци. Преминуо је 3. новембра 1970. године у болници у Денверу у Kолораду, а сахрањен је у цркви манастира Светог Саве у Либертвилу у Илиноису. Био је једини краљ сахрањен у Сједињеним Државама.
Kраљеви посмртни остаци пренети су у капелу Kраљевског Двора у Београду 22. јануара 2013. године, а државна сахрана одржана је 26. маја 2013. у Маузолеју краљевске породице у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, где се Његово Величанство придружио осталим члановима Kраљевске породице сахрањеним у Kраљевском маузолеју.
