Пише: Иван Милошевић
Суздржавам се већ дуже да пишем о РТЦГ-у, али су јутрос претјерали. Која је она ствар новом руководству те куће, већином из „Дана“, да иду уз нос Митрополији и да одвратним, намонтираним прилозима, заузимају једну страну и бране маузолеј до посљедњег новинара. Јутрос су објавили прилог са више саговорника такозване суверенистичке опције који сматрају маузолеј ремек дјелом архитектуре и умјетности и само што нијесу предложили да се Ивану Мештровићу посмртно додијели Нобелова награда!
Закукали суверенисти да неко хоће да им сруши комунистички, пардон пагански и мегаумјетнички храм и да ће тако да их остави без куће и кућишта, мајке и оца, браће и сестара. Кажу да такве синтезе умјетности и грађевине нема ни на египатским пирамидама, да тога споја нема ни у Лувру и нигдје у овоземаљском свијету! Њихов егзистенцијални кредо су ријечи Вељка Милатовића прије пола вијека изговорене на отварању маузолеја.
-Његошев маузолеј данас постаје нераздвојни дио Ловћен-планине, чији је врх сам пјесник изабрао за свој гроб и блиски је знамен који својом отвореношћу и доступношћу служи присном приближавању и повезивању Његоша пјесника са садашњим и будућим генерацијама, рекао је Милатовић, а јутрос поносно објавио РТЦГ.
Да се најежиш од муке. Цитираш као библијска слова ријечи човјека који је срушио капелу, а на њено мјесто подигао маузолеј. Величаш рушитеља капеле и у небо уздижеш маузолеј који је саграђен након рушења капеле! А уз то се залажеш да се случајно не руши маузолеј који је подигнут након рушења капеле и на њеном мјесту. Која ментална перверзија, Боже драги и шта пију ови уредници „Дана“, пардон РТЦГ-а, ових дана или им је жега ударила у главу?
Уз то се стално прећуткује да Митрополија не тражи да се руши маузолеј, али да се на врху Ловћена нађе мјесто за повратак Његошеве капеле! Изгледа да је то смртни гријех за комунисте свих боја и нација који су ових дана устали на ноге да бране оно што нико не напада (маузолеј)! Придружили су им се и ови из РТЦГ-а, па јутрос танцују о јединству архитектуре и умјетности. А ваљда је Његош размишљао о јединству овога и онога свијета, религији, васкрсењу и спасењу! Вјероватно је контао и нешто о архитектури и умјетности, али и то је радио у свијетлу православља и хришћанства чији је одани монах био!
Почео сам да тумачим Његоша, па боље да станем да се негдје не огријешим о великог пјесника, владара и вјерника. Натјераше ме ови из РТЦГ са синтезом архитектуре и умјетности да ово напишем и да се још једном чуду не могу да начудим шта је овима са РТЦГ-а који том кућом управљају након 30. августа и упитам се шта пију! А и једу!
