БЕОГРАЂАНКА Ксенија Тадић имала је 24 године у време НАТО бомбардовања, 1999. Она је једна од двоје оболелих од рака код којих је судски вештак и професор Универзитета у Риму др Рита Чели утврдила око 500 пута већу количину осиромашеног уранијума 238 него код било ког другог човека на свету.

Тешких метала, нађених у њиховим телима, нема у природи, нити у индустријски загађеним градовима, већ искључиво у пројектилима.

– У време гађања Генералштаба била сам код маме у стану, на 50 метара одатле, у Бирчаниновој улици. Меланом, односно рак коже, дијагностикован ми је годину дана касније – прича Ксенија за “Новости”.

Сина је родила у јулу 2002. године, а већ 8. августа оперисан јој је меланом.

– Године 2017. детектоване су ми промене на лимфним жлездама, па су ми прошле године извађене три из препоне. Срећом, било је бенигно. Сада на врату поново имам промене – каже наша саговорница.

У инвалидској пензији је последње четири године, иако има само 45. У здравственом картону броји чак 16 дијагноза: од оштећења кичме и кукова до преживљеног шлога и инфаркта. Убеђена је да је све то последица присуства осиромашеног уранијума и тешких метала у организму. Каже, поднеће тужбу, а новац ће уложити у даље лечење.

Осим у њеним узорцима, енормна количина осиромашеног уранијума и тешких метала пронађена је и у узорку пуковника Драгана Стојичића из Београда, који је 200 дана провео у појасу данашње административне линије са КиМ. Он је добио рак трбушне марамице и у међувремену преминуо. Пре тога, Стојичић је поднео прошлог јуна прву тужбу за одштету због обољења од последица НАТО бомбардовања и породица после њега наставља спор.

Рочиште је заказано за 16. октобар, а приложеној документацији биће достављен и налаз др Чели. Уранијум у њиховим узорцима, према уверењу др Чели, кључни је доказ да су грађани Србије 1999. били изложени смртоносном дејству пуњења НАТО пројектила, али показују и да је уранијума било и у пројектилима коришћеним северно од Врања, укључујући и Београд.

Мирјана Анђелковић Лукић, вештак за експлозивне направе, позива се на књигу италијанског адмирала Фалкоа Атанеа, који је истраживао обољења на КиМ, у БиХ и РС, и који тврди да је већина крстарећих ракета у пуњењу имала шипке од осиромашеног уранијума тежине 300 кг. У књизи “Осиромашени уранијум, шта је то”, Фалконе објављује и препоруку коју су добијали амерички војници да се удаље на 500 метара од објекта који је погођен овим пројектилима.

– Нису све крстареће ракете имале тег од осиромашеног уранијума, али већина јесте, а тиме је, према неким изворима, гађан и Генералштаб – каже Мирјана Анђелковић Лукић.

– Највећа доза испаљена је на КиМ, затим код Пљачковице (Пчињски округ) и код пет села испод Врања.

Ову опасну муницију пречника 30 мм испаљивали су топови смештени у авионима А10, који су летели на 5.000 до 6.000 метара надморске висине. Према речима др Чели, уобичајено присуство уранијума код цивила је 0,0053 микрограма у литри крви. Код Ксеније Тадић нађено је 2,22, а код пуковника Стојичића 2,29 јединица.

АДВОКАТ Срђан Алексић, који је поднео прву тужбу за одштету Вишем суду у Београду, најављује у октобру тужбу и у име Ксеније Тадић. На јесен, када у Србију дођу др Чели и италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља, који је заступао италијанске војнике, оболеле после мисије на КиМ, а који сарађује са Алексићем, на анализу ће бити послати узорци још 10 цивила из Србије и 10 војника који су боравили на КиМ током бомбардовања.