Пише: Иван Милошевић
Црна Гора постаје тужан политички циркус са престарјелим кловновима и дресерима и животињама који више не носе репове и рогове, него армани одијела и версаћи наочале. Побркали смо дан за ноћ, црно за бијело, топло за хладно, мртво за живо и више не знамо ни шта смо, ко смо и куда идемо. У таквом смо политичком, економском и свеукупном тунелу да свијетла ниоткуда, само се гомила све дубљи и дубљи мрак. Дође ти да изађеш на улицу и првом полицајцу опалиш шамар, оном до њега опсујеш све живо, а ономе над свима њима покажеш средњи прст и сам одеш у затвор, обучеш робијашке штрафте и почнеш истога часа да копаш тунел за бјекство! Надреализам је толико набујао и постао гори од најгорега надреализма, импресионизма и осталога зајебантитиса!
На обали мора, у љепотици Јадрана, данас су се окупиле хрватске але да одају почаст логорашима из Мориња. Љепотица Јадрана данас је примила домаће и хрватске политичке сподобе и укаљала своју љепоту, сишла у неко подземље мемле, влаге и паукова, гдје се не види ни прст пред оком. Хрвати дошли да одају почаст логорашима из Мориња, у којем нико није убијен и уз шаховницу лију сузе над Боком и наводном вељесрпском агресијом на Дубровник, Плоче, Слано, Купаре… А прате их домаћи хрватски агенти или неки други шпијуни који сматрају да Хрватима треба да се све опрости, да им се опрости не само Јасеновац и Јоже из Кумровца, него треба да им чак прикачимо медаље за све злочине које су над Србима починили током прошлога вијека.
Као да траже да се из гроба подигне краљ Александар и да од њега лично затраже извињење што их је спасио од тоталног пораза и што их је признао као браћу иако су се они против те браће из петних жила борили. Нико данас да помене Лору, шавничко-никшићку групу црногорских резервиста које су Хрвати развукли на четири страна свијета и некима се ни данас не зна гдје им остаци раскомоданог тијела почивају и чију траву хране! А Радман и остале дубровачке вође данас у љепотици Јадрана траже своје које у Морињу нијесу клали и растрзали на четири стране. А прати их Рања и неки Роберт, а чува јадна црногорска војска, за коју се више не зна ни чија је, ни ко њоме влада, јер не дозвољава да се одлуке сопствене државе о уклањању плоче из Мориња, спроведу!
И Данијел је данас попут Радмана над “мученицима” из Мориња, завапио у несрећној Влади, над пописом. Чупа косе Данијел, куне се у мајку и стричеве и тражи да се одложи попис, јер не желе да чују његове резултате и незадовољни су са њима и прије него што је попис почео. Кука Данијел, као нека Данијела, и тражи да пописа не буде, барем док се ДПС не врати на власт! И што је најжалосније са Данијелом разговара министар, правда се и уважава Данијелове приговоре, нећка се да их прихвати, али хоће да размисли и обећава Данијелу да ће све бити у реду. Даје часну министарску ријеч да Данијел нема због чега да брине, а уколико буде превише Срба, скратиће их на мјеру са којом ће Данијел бити задовољан и због које неће имати ноћне море!
Данијелу су се придружиле више монтенегринских организација ( ПЕН центар, Матица црногорска, Факултет за црногорски, итд…) који кукају да их поједоше Срби и траже помоћ међународне заједнице да их не смаже вељесрпски пописни инжињеринг. Толико глупости и фобија на једном мјесту није нормална ствар, припада неким паранормалним појавама, па о томе нећу ни слова! Покушавам да се бавим нормалним стварима и ставовима, а таквих је све мање у Црној Гори!
Здрав разум у Црној Гори се распада на све стране, здрав разум овдје ни подне не може да доживи, умре одмах након што прочита јутарње новости. У Црној Гори камење се котрља узбрдо, ријеке не теку низводно, него узводно, мечке не рађају мечад, него хијене и змије, док зечеви не једу шаргарепу, него брсте орахе и љешнике. Овце не дају млијеко, него им из вимена цури неки подземни гас ни налик бутану или пропану, а пашчад више и не лају, него сједе по кафићима и пију виски. Сунце више не излази негдје изнад Фундине, него први сунчеви зраци најављују јутро негдје покрај Ловћена!
Све је овдје наопако, па и мудролије Радмана и Данијела дођу као логична посљедица балканског и антисрпског лудила, дубоке коме антисрпских хероја 20. и 21. вијека! Више нико не зна да ли ће нови дан сванути као што увијек свиће или ће овдје завладати нека вјечна тама и дубоки мрак који као црна рупа гута све пред собом и претвара у ништавило. Страх те и да заспиш, јер не знаш шта ћеш сјутра да доживиш и да ти случајно у сан не дође неки Радман или Данијел и пробуди усред ноћи или дана и затраже да им даш и оно што никада нијеси имао или да одговараш за оно што ни у сну нијеси урадио!
Политички циркус дубоког мрака пушта у Црној Гори дубоко коријење и пријети да све претвори у своју копију. Више ни сопствену дјецу не препознајемо – постала су нека туђа дјеца!
