Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Удружење резервних официра и ратника деловало је у свим крајевима земље. Имало је око 14.000 чланова. Од њих било је активно и учествовало у раду удружења око 12.000 чланова. Средишња Управа и пододбор за Београд били су : Председник Милан Ђ. Радосављевић; I подпредседник Љубомир В. Стефановић, II подпредседник Недељко К. Савић, генерални секретар Богомир А. Богић, чланови : Власкоје Д. Котлајић, Милош П. Радојловић, Јован С.Јовановић, Милан П. Мишковић, Станиша Коруновић, Милорад К. Јовановић, др. Јосип Недок, Мирко Павловић, Драгутин Војиновић, Јанићије П. Мићић, Никола Крстић, Константин Мијатовић, Александар Велицки, Миливоје Стојановић, Ћира Р. Ћирковић, др. Јосип Клинчић, Душан Загорац, Светислав Хођера, драгојло Томић и Павле Вујић, сенатор из Ужица. Било је 138 одбора у свим већим местима у Југославији. Одржавало је пријатељске везе са сличним организацијама у земљи : Савезом ратних добровољаца, са Савезом Добровољаца Краљевине Србије, са четничким удружењем, са Народном Одбраном за Београд, са Удружењем ратних инвалида, … . Удружење је организовало секције по школама и међу омладином. Преко прилога добрих људи секција Удружења је успела да набави и раздели поклоне : шумадијског одела за децу сиромашних ратника 70 пари, шумадијских опанака 200 пари, соколских одела за омладину 300 пари, морнаричких униформи 20 пари, ђачких торбица са посветом 200 комада и 100 комада албума Династије Карађорђевића. Удружење је набавило и раздало преко одбора 18.000 капа шајкача. Као награда добрим ђацима доделили су 7.000 у рељефу на картону израђених ликова краља и краљице (поклон инж. Душана В.Поповића) и 6.500 комада поучних и пропагандних књига са посветом : „Добром ђаку, будућем војнику-браниоцу отаџбине Удружења Резервних официра и ратника”. Поклони су подељени приликом свечаности. У филмовима Удружења резервних официра и ратника снимани су призори из живота и рада Удружења. Снимили су на филм и њихову посету Француској. Преко пододбора Удружења филмови су приказивани у свим местима Југославије. Средишна управа Удружења радила је на оснивању пододбора Удружења и да са пододборима одржи што тешње везе. Средишна управа је истакла у свом извештају да су године 1930 и 1931. најплоднији период година њиховог деловања. Поред подигнутих споменика др. Рајсу у Топчидеру; споменика на Гучеву и Споменика браниоцима Београда на Новом гробљу у Београду, почели су и довршили Ратнички Дом у Београду. Гласило Удружења био је „Ратнички Гласник”. (1)
Један од пододбора Удружења деловао је у Дубровнику. У Официрском дому у Дубровнику одржана је априла 1938. скупштина пододбора Удружења резервних официра и ратника. На њој је изабрана нова управа и то : председник Лујак Јосип, судија; подпредседник Спавенти Јерко, секретар Сурић Јосип, благајник Мурати Стијепо. У одбор су ушли још Белоти Мишко, Бубало др Бранко, Бурина Сафет, Ђакони Михајло, Икић Јордан, Лучић Влахо, Свилокос др. Иво и Жишка Франо. Из поднесених извештаја констатовао се напредак друштва. Изабран је Надзорни одбор чији је предсједник био кап. Иво Хаџија и Суд части. (2) Резервни официри били су одликовани 1938. и то бивши предсједник удружења Јордан Илкић орденом Југословенске круне IV степена, Јосип Лујак орденом св. Саве V степена, Јерко Спавенти, др. Анселм Скриванић, Иван Густетић и Влахо Лучић златним медаљама за војничке врлине. (3) Удружење резервних официра и ратника прославило је своју крсну славу 15 септембра 1938. свечаном сједницом којој су присуствовали делегати Савеза добровољаца, Удружења Ратних Инвалида и Соколског друштва и бригадни генерал М. Вуковић, командант мјеста. Сједницу је отворио председник пододбора Јосип Лујак, који је у свом говору истакао важност солунског фронта и борбе које су се на њему водиле. Истакао је улогу српске војске којој иде заслуга за пробој фронта. Командант мјеста Вуковић захвалио се у име војске на признању, истакао је улогу и важност резервних официра, честитао славу и пожелео напредак Удружењу. Војни лист од 6.септембра 1938. донео је указ о унапређењу резервних официра и то : Иван Чижек, кап. Иван Хаџија, Јерко Спавенти, Јосип Сурић, Звонимир Гоић у чин поручника бојног брода II класе, Влахо В. Лучић у чин пешадијског поручника. (4) Годишњи збор пододбора Удружења резервних официра и ратника одржан је крајем априла 1938. Изабрана је нова управа : председник Јозо Лујак, подпредседник Јерко Спавенти, секретар Сурић Јосип, благајник Мурати Стијепо; чланови Нико кап. Бауле, др Бранко Бубало, професор Сафет Бурина, Икић Јордан, Ђакони Михајло, Лучић Влахо, др. Иво Свилокос и Жишка Франо. Надзорни одбор предсједник капетан Иво Хаџија, чланови : Петар Радоничић, Антун Корчуланин, др. Луко Дражић, Мирко Мандић и др. Анселмо Шкриванић. Суд части: председник др. Карло Дешковић, чланови Светозар Барбић, др. Јозо А. Дражић, др. Нико Перушина, Коломан Мрзљак. (5) Део чланова пододбора било је у чланству Соколског друштва Дубровник а део у чланству Јадранске Страже. После успостављања НДХ, чланови Удружења су се нашли на удару усташке власти. Мато Јакшић, комуниста настојао је да придобије Јосипа Лујка да приђе НОБ-у. Нико кап. Бауле је организовао ЈВуО у Дубровнику и завршио је у Јасеновцу. Антун Корчуланин је као члан Соколског друштва одведн и убијен од стране усташа.
Напомене :
- „Извештај о раду Удружења резервних официра и ратника за годину 1930/31”, Београд 1932, стр. 7, 10, 26, 27, 35, 39;
- „Скупштина пододбора Удружења резерв. официра и ратника”, „Дубровник”, 9 априла 1938, бр. 14, стр. 4;
- „Одликовање резервних официра”, „Дубровник”, Дубровник, 4 јуна 1938, бр. 22, стр.3;
- „Прослава пробоја солунског фронта”, „Унапређење резервних официра”, „Дубровник”, Дубровник, 24 септембра 1938, бр. 38, стр. 4;
- „Годишњи збор “, „Дубровник“, Дубровник, 6 маја 1939, бр. 18. стр.4;
