Са благословом оца Петра Церовића, у организацији НВО “Сердар” и подршку Црквене општине Бечићи и “Академије знања” Будва у порти Цркве Светог Томе у Бечићима, синоћ је одржана културно-умјетничко вече под називом „Видовдан између историје и предања“ припремљена у сусрет великом празнику Видовдану.
Вече је отворио предсједник борда директора “Академије знања” Александар Франета истакавши том приликом значај овог великог празника Видовдана који је у политичком и духовном животу везан за Косовски бој и „симболизује читаву српску историју, историју народног пораза али и његовог уздигнућа, историју његовог страдања, патњи и мука, али исто тако и историју његове духовне и моралне снаге и величине као и веру и наду у боље дане” .
У склопу ове културно-умјетничко вечери присутнима се обратио Радомир Пуцо Драгићевић, метохијски страдалник и стихотворца несвакидашњег дара, публика је током вечери могла да ужива у родољубивим стиховима поменутог аутора издвојених из следећих књига „Видовдане ево нас поново“ „Кости греје земља Метохије“, „Метохијски безгробници“, „Од пепела споменици“, „Крвави трагови“, „Убијени прагови“, „Метохијо сретни сина“, „Не прати ме са сузама“, „Покрите ме са пепелом“ и „Заклетва“.
Током вечери присутни су се и кроз историјске чињенице могли да се упознају шта за православни народ значи овај велики празник истакавши том приликом да је Видовдан посебан значај добио у вријеме стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је на 500. годишњицу Косовског боја 1889. године, и обележаван као Спомен-дан палима у борбама за отаџбину. Године 1889. на 500. годишњицу Косовског боја уприличена је прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Од тада у Саборној цркви и светињама широм земље држан је свечани помен видовданским херојима, уз присуство краљева, чланова краљевске владе и побожног народа. У Сарајеву је млади Гаврило Принцип на Видовдан 1914. извршио атентат на Франца Фердинанда. Први Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донијет је на Видовдан, и назван Видовданским уставом. На Видовдан 1928. у присуству краља Александра Карађорђевића освећена је спомен-костурница у Текеришу палима у Церској бици. На Видовдан 1934. на врху Авале, Њ. В. краљ Александар осветио је камен темељац новог споменика Незнаном јунаку, који се подиже као „велики и вечити симбол захвалности народа онима који су своје животе положили за данашњу слободу Југославије”.
Али оно што издваја Видовдан у политичком и духовном животу је чињеница да је овај празник везан за Косовски бој Видовдан Косово и Метохија су сплетени у један догађај и један доживљај српске историје. Дан епске битке за слободу од најезде неверника на Косову Пољу 1389. године и касније пропасти српског царства и господства, уз обавезно спомињање ко је „вјера а ко је невјера”, дубоко је укорењена у свијести народа и опстаје до данас упркос свим токовима историје. Тако се дошло до онога што многи називају Видовдански дух, а што се може означити као дух тежње за слободом, дух који не дозвољава да се застава за слободу икада савије. Што би рекао пјесник: „Да се дигне што је било пало да пропева што је проплакало.”
Симболика Видовдана, а посебно сећање на пале за слободу и отаџбину опомињу да морамо да чувамо и негујемо историју која нас је створила, такве какви јесмо и ту гдје смо данас. На овај дан и овај празник треба да изнесемо на видјело и да покажемо колико поштујемо све оне који су у свим временима пали за одбрану и слободу народа и државе, да покажемо шта смо научили, шта смо урадили и колико вредимо, мерећи данас у односу на јуче, садашњост у односу на прошлост и мерећи себе у односу на друге народе и државе. На овај празник се може размишљати шта је Видовдан дао и направио од нашег народа, а шта је наш народ направио од Видовдана. Како је говорио владика Николај, Видовдан је „једна огромна висина са које се да прегледати сва наша историја, уназад и унапред”.
У склопу вечери присутнима ће уз струне гусала обратио народни епски гуслар Никола Кривокапић.
На крају ове културно-умјетничко вечери окупљени су уз знак захвалности аплаузом поздравили Оца Петра Церовића и предсједника Црквене Општине Бечићи Дејана Андрића.
