Скупштина Републике Српске недавно је усвојила у првом читању Нацрт Закона о посебном регистру и транспарентности рада непрофитних организација. Одмах се огласила америчка амбасада у БиХ, која је у објави на Твитеру оценила да то представља „још један потез Владе РС да ограничи основне слободе и грађанске слободе становника Српске“.

У Америци не смета, али у РС смета

То је утолико више чудно што овакав закон који је толико погодио Американце, имају и они сами. Ради се дакле о Акту о регистрацији страних „агената“/држављанина/организација који постоји у Сједињеним Америчким Државама, а који је РС написала управо следећи амерички пример.

Међутим, како каже политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара, проблем је у томе што ће овај закон омести углавном НВО које се баве „шпијунирањем Републике Српске“ за потребе Америке и њених савезника.

-Такав закон имају и Русија и Америка, и он је скоро идентичан, јер ниједна велика сила неће да дозволе да из иностранства стижу паре за невладин сектор који се „залаже“ за демократију и слободу јавног говора. Тај закон није смислила ни измислила РС, већ он постоји у другим земљама. Посебно Американци не би требало да се буне, јер је тај закон скоро па преписан од њих, напомиње Козомара.
Траг пара води до Америке

Наш саговорник каже да у БИХ, и на територији РС постоји више од 2000 невладиних организација чије је финансирање упитно.

-Логично је да се постави питање одакле свима њима толики новац. Порез не плаћају држави у којој делују, боље речено, против које делују, и логично је да држава мора да предузме неке кораке да то заустави, напомиње саговорник Спутњика из Бањалуке.

Исто такао, каже Козомара, Американцима то смета јер РС о томе одлучује без њихове контроле и воље, а зна се да су паре у том сектору углавном америчке.

-Разлог је то ће њихови прикривени шпијуни који чине већину у тим организацијама бити разоткривени јер ће морати да се зна ток новца и ко шта заступа од тих НВО. Мада, Американци обично гледају да то донирање, како га зову, сакрију и то обично иде преко њихове партнерске фирме. Да их не именујем, али углавном америчке паре долазе преко шведских фондова, аргентинског и тако даље како би се прикрио траг. Али опште је позната ствар да је највећа бол било кога из тог сектора када их питате ко их финансира. То је као да сте им забили прст у око, напомиње Козомара.

Како то изгледа у САД

Из америчке амбасаде су поручили да ће овај закон ставити невладине организације под повећан притисак, учинити их подложним кривичном гоњењу за легитимне активности и смањити њихову способност да пружају важне социјалне услуге за јавност.

Иначе, овакав закон у Америци се зове Закон о регистрацији страних агената (ФАРА) и усвојен је 1938. године. ФАРА захтева од одређених агената са страним капиталом који су ангажовани у политичким или другим активностима да периодично јавно објављују о учешћу страног новца у њиховом раду, као и активности, примања запослених и исплате за подршку тим активностима.

Откривање потребних информација олакшава влади и америчком народу процену активности таквих особа/ организација у светлу њихове функције страних агената.