–Нажалост, нико од званичника државе се ни ове године не сећа уставотворца и оца српског новинарства, али то чинимо ми заједно са вама и бележимо овај важан тренутак. Димитријев живот је био кратак. Трајао је 48 година. Био је изузетно плодотворан, али и тужан. Умро је у Смедереву, где је провео своје последње три године живота, које су можда биле и најнесрећније јер је пао у потпуни заборав. Мислим да је потпуни заборав и данас судбина овог великог човека, рекла је Оливера Милошевић.
Да је чување оца српског новинарства важно за новинарску професију, а посета места где почива својеврсно професионално ходочашће рекао је потпредседник УНС-а Слободан Ћирић
–Мислим да би многи од нас требало да се појаве на једном оваквом месту и да себи, независно од редакција, политике, министарстава, регулаторних тела, поставе неколико животних каријерних питања – Да ли сам радећи новинарски посао био трагач за истином или држач микрофона? Радим ли у јавном интересу или сам друштвено-политички радник који брани партијске инересе? Да ли сам се борио за новинарске стандарде и новинарски кодекс или сам продао веру за вечеру?, додао је Ћирић.
Слободан Ћирић говори о Димитрију Давидовићу (фото: УНС)
Ипак, Ћирић сматра да се неки новинари могу сматрати баштиницима Давидовићевих принципа. Један од њих је, како је одлучио УНС прошле године, управо уредник Радио Београда 2 Радоман Кањевац. Као лауреат УНС-ове награде која носи име Димитрија Давидовића, Кањевац се захвалио овом удужењу што чува културу сећања на оца српског новинарства.
Давидовић је, рекао је Кањевац, био истовремено светитељ за новинарство и револуционар.
–Давидовић је рођен 1789. године када је почела Француска револуција, а могло би се рећи да је и сам био велики револуционар. Био је и први од светитеља српског новинарства, пошто је завршио тако тужно. Светитељи су страдали за хришћанство, а он за новинарство. Цео свој живот је жртвовао за нешто што је било велика епоха, додао је Кањевац.
Августа ове године обележава се 210 година од настанка Новина сербских, чији је оснивач и први уредник био Давидовић. Ипак, у овом листу није објављена вест да је преминуо.
–Када обележавамо 210 година од оснивања Новина српских, треба се сетити да те новине нису објавиле чак ни вест о његовој смрти, а то је нешто што толико личи на нас, на наше грешке у историји. Њихово исходиште је да нико од нас није довољно цењен и поштован од свих. Свакоме се нађе нека мана, рекао је Кањевац.
Личности као што су Димитрије Давидовић, Димитирије Фрушић и Лаза Костић за некога остају заборављене, а новинарима су узор да буду свестрани, образовани и принципијелни рекао је генерални секретар УНС-а Нино Брајовић. Додао је да је рад Давидовића порука да новинари не треба да буду ничије слуге, већ само да служе професионалним стандардима.
–Имали смо срећу да је први творац Новина Србских био ерудита и добар уставописац. Покренуо је и службени гласник, који је истовремено био и информативно гласило. Пре тога је Новине србске уређивао у Бечу са Димитријем Фрушићем, који је такође личност коју не смемо да заборавимо. За новинаре је битно да су наши преци и оснивачи новинарства попут Димитрија Давидовића и Лазе Костића били образовани људи који су говорили више језика и били велики патриоте. За Давидовића кажу да је био сав Србин, а ја кажем да је био и сав новинар, истакао је Брајовић.
Извор: УНС
