Пише; Иван Милошевић
Такозвани суверенистички портали већ дуже пишу о нападима и пријетњама новинарима “Портала М”, “Градске”, “РТЦГ”… Објављују поруке пријетње и траже да држава реагује и заштити их. Наравно, нико нормалан не би подржао било какве пријетње или нападе, вербалне или оне друге, на новинаре и међу новинарима постоји једногласна подршка да се таквим појавама стане на пут. Можда је радикално, али постављам питање: да ли у поменутим медијима и бројним сличним, раде новинари или активисти ДПС-а и пропагандисти једне идеологије – монтенегринске засноване на антисрпству?
Не треба посебно перепричавати садржаје набројаних медија,а не треба бити нешто ни превише бистар, па закључити да сви они раде за исти циљ – да наметну слику Црне Горе по којој би у њој текао мед и мијеко само да нема Срба! Не треба посебно наглашавати да сви ти медији и њихови “новинари” сложно крену у хајку на сва српска обиљежја, заставе, кокарде, графите или српске поруке и траже да се све то избрише, док на другој страни ни слова не напишу против албанских, бошњачких застава и њихових претензија на Црну Гору, а до сада нијесам прочитао ниједан текст гдје осуђују константну хрватску намјеру да похрвате Боку!
Вјероватно захваљујући притисцима тих медија са црногорских улица и раскрсница бришу се српски натписи (посљедњи случај у Будви) који се називају ратнохушкачким и вељеосвајачким. Интересантно је да сви они не увиђају сопствену мегаглупост када натпис “Када се српска војска на Косово врати” сматрају ратнохушкачким и освајачким. Чуј, Срби освајају Косово и угрожавају самопроглашену албанску државу коју пола свијета и не признаје! Даља аргументација припада нивоу основне школе, па је нећу образлагати!
Посљедњи испад у том правцу имао је јуче дежурни колумниста ЦДМ-а који сматра да су се Срби у Црној Гори убуђали! Без обзира на причу коју он око тога прича, описати један народ као буђав, односно склон трулежи и распаду, није баш толерантно и у складу са грађанским и европским вриједностима. Баш бих волио да видим како би се ЦДМ колумниста провео да за Французе, Њемце, Британце у њиховој штампи каже да су се убуђали!
Шта хоћу да кажем? Већ дуже на неким новинарским скуповима сам се залагао за лиценцирање новинара. Као што љекар мора да на дјелу покаже да лијечи људе или је неко програмер јер зна да прави рачунарске програме, обућар да изучи занат и закрпи ципелу, тако би и новинар требало да докаже да је новинар! У мом тумачењу новинара то би значило да је слободан човјек, да се свакодневно образује, да има свој став (већином критички) према појавама у друштву, да је непоткуљив и да је спреман да ризикује и радно мјесто уколико му је угрожена слобода. И тек када то покаже и докаже може да се представља као новинар и има лиценцу, дозволу, да ради тај посао. Нажалост, на тим скуповима моје ставове не само да нико није подржао, чак их нијесу ни примјетили!
И сигуран сам да када би се новинари доказивали преко лиценце не би било случајева напада на њих и не би им биле упућиване пријетње. Или у много мањем обиму него данас! Не постаје се новинар само тиме што радите у неком медију и понешто напишете. Новинарство је, ипак, много више од тога!
Антисрпска писанија данашњих новинарских жртава не припада новинарском животу, више је слична партијској и идеолошкој пропаганди вриједности бившег комунистичког система и тако би је требало и третирати. Наравно, ни као таква не заслужује пријетње или нападе, али адекватне одговоре јавности сигурно заслужује! У складу са напријед написаним такви “новинари” никада не би добили лиценцу и новинарски клуб их никада не би признавао као своје чланове!
Такође свјестан сам да и на другој страни и у српским медијима има сијасет медијских радника који не заслужуу да буду новинари и који никада не би ни привирили до лиценце. Доста пута и они личе на вулгарне пропагандисте једне странке, њених вођа и идеологија!
Умјесто што се један народ проглашава буђавим, ја бих данашњу новинарску сцену у Црној Гори назвао буђавом. Ту би требало добро засукати рукаве како би се жито одвојило од кукоља, али не гајим наду да то икоме пада на памет. Боље је овако, ја теби, ти мени, па шта ко понесе. Ионако све то прекрије медијска буђ!
