Горан Киковић, историчар, главни и одговорни уредник часописа ”Глас Холмије” о часопису каже: “Да смо озбиљан часопис потврдило је Удружење новинара Црне Горе, које нам је 23. јануара 2022. године уручило годишњу награду за репортажу. За деценију колико постојимо урадили смо доста на афирмацији српске културе, историје, књижевности… Много смо урадили да се из “нафталина” извуку заборављене личности и догађаји и поносни смо на наш рад који, видимо, није био узалудан. Поносим се, без лажне скромноости, и на велики лични труд који сам уложио у овај пројекат и од непознатог часописа за десет година, заједно са својим поузданим сарадницима, створио гласило са којим се поносе истински Срби. Било је и оних који су нас оспоравали, али је неупоредиво више оних који нас и данас поштују и храбре да истрајемо у својој мисији. Обећавам да настављамо нашу борбу док буде нас. До побједе! Живјели и у радости читали наше гласило – ”Глас Холмије”!

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ”ГЛАС ХОЛМИЈЕ”: ”ЗАДОВОЉАН САМ РАДОМ КОЛЕГЕ ГОРАНА КИКОВИЋА И МИСИЈОМ ”ГЛАСА ХОЛМИЈЕ”

”Као што је познато прије десет година изашао је први број часописа ”Глас Холмије”. Часопис је покренуо Горан Киковић, тадашњи и садашњи предсједник Српског историјско-културног друштва ”Никола Васојевић” – Беране. Хоћу овом приликом, у својству предсједника Издавачког савјета, да искажем увјерење да сам врло задовољан уредничким радом колеге Горана Киковића и мисијом коју је ”Глас Холмије” имао свих ових десет година, са 52 броја која су изашла до нашег првог јубилеја. Круна нашег рада је награда за репортажу Удружења новинара Црне Горе која је на Дан новинара Црне Горе (23. јануара 2022.) уручена нашем главном и одговорном уреднику Горану Киковићу. Од почетка сам афирмисао став да ваља да подржимо часопис ”Глас Холмије”, као аутохтони израз културних потреба нашега краја и као могућност слободног нецензурисаног приступа да га читамо, критикујемо али и похвалимо – све по заслузи, не чекајући као претходници, октроисани политичком коректношћу, сто година нити да стрепимо да се неко наш, не дај боже, по нечему истакне! Очигледно је да се након деценије постојања наш часопис истакао и да су га препознали не само у нашем крају, већ и у Црној Гори. Тако, уз добру вољу коју су показали они који су се окупили око часописа, може само напредовати и у наредном периоду и доживјети да и неки други прилози, осим репортажа, који су објављени у нашем часопису, буду проглашавани за најбоље у Црној Гори. Томе се искрено надам!
Многи рекоше да је велика зграда српске духовности и културе и да су дубоки наши коријени, тако да се редакција држи критеријума и правца којим се упутила и није подлегла осредњим вриједностима. Нека овај часопис буде и остане брдо, вис, острво, у нашој култури, што назив ”холмија” значи. Он то мора да буде и убудуће, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области српске културе и традиције из овог простора. Срећно ”Гласу Холмије” до неких нових награда и јубилеја!”

Вулко Шћекић, књижевник, о часопису каже: ”Глас Холмије” је часопис који је право освјежење на црногорској и српској културној сцени. Иако има великих финансијских тешкоћа часопис је са своја 52 броја одговорио сопственим планским опредјељењима и својој уређивачкој политици. Зато сви ми, као читаоци и сви који на било који начин долазимо у додир са ”Гласом Холмије”, морамо бити задовољни његовом садржином и концепцијом. Поготово када знам у каквим околносима ради редакција часописа ”Глас Холмије”. Отуда од почетка доживљавам ”Глас Холмије” као нешто значајно за културни живот на овим просторима Васојевића и Полимља. Својом садржином изазвао је пажњу и пронашао пут до читалаца и ван поменутих простора. Уједно честитам главном и одговорном уреднику Горану Киковићу на награди за репортажу од Удружења новинара Црне Горе”.

Благоје Шарић, професор, о часопису ”Глас Холмије” каже: ”Желим да честитам главном и одговорном уреднику Горану Киковићу на значајној награди за репортажу од Удружења новинара Црне Горе. Није мало за годину дана и у само 6 бројева часописа да се објави 21 репортажа и да се баш за репортажу добије највеће признање. Ово је значајно признање за наш часопис јер, како вријеме пролази и како се умножавају бројеви одштампаног тиража ”Гласа Холмије”, све је веће задовољство читалаца, који часопис прихватају и афирмативно говоре о њему”.

Драгослав Вукићевић , службеник, ”Глас Холмије” препоручује младима јер у њему могу да прочитају оно што други не смију да објаве. “Ја сам доста сазнао из часописа о томе ко су Васојевићи и други Срби који живе на овом нашем завичајном простору. ”Глас Холмије” не пише само о историји него и о књижевности, култури, те многим личностима које су часним животом и узвишеним дјелима истински представљали српски род и задужили и нас, оводобне Србе, да слиједимо такав траг и у будућем времену. Зато кажем младим људима да читају часопис који је већ постао огледало нашег идентитета”.

Бојан Асановић , студент историје, каже да као будући историчар радо и са посебним интересовањем и уважавањем редовно чита ”Глас Холмије”. Језровитом поруком, у једној реченици, каже: ”Позивам младе не само на јачање читалачке културе, већ нарочито на самоспознају и самоосвјешћење у борби за очување традиције и историје свог српског народа!”

Батрић Премовић , спортски тренер, редовно чита ”Глас Холмије” и има позитивно мишљење о њему. ”Мени се допада часопис ”Глас Холмије”, јер доноси обиље текстова од прошлости до данашњих дана. Желим да се обратим младим људима и позовем их да што више читају књиге и часописе са историјско-књижевном тематиком и да се надахњују својом националном прошлошћу и културом. Човјек је богат онолико колико зна, а познавајући своју националну историју и књижевност упознаје себе и трајање свога народа кроз вјекове. Желим да честитам Горану Киковићу на награди за репортажу од Удружења новинара Црне Горе. Читајте ”Глас Холмије” јер у њему ћете наћи оно што вам је у младости потребно”.

Жарко Бојић, пјесник, о часопису ”Глас Холмије” каже: ”У овим смутним временима, одрицања од дједова, порицања историје, стида од прошлости, језика и културе, додворавања бјелосвјетским хоштаплерима који нам трасирају пут и праве од нас ништа, право је чудо да један српски часопис буде примијећен и награђен поводом јубилеја 150 година новинарства у Црној Гори. ”Глас Холмије” се родио прије 10 година захваљујући упорности и борбености историчара Горана Киковића и његових сарадника, са мотивацијом да одбрани и сачува традицију предака, да се супростави фалсификовању историје, да мотивише људе да цијене праве вриједности и истину. Био је то тежак и трновит пут, одвајање од уста зарад општег добра. Требало се изборити са финансијским и другим проблемима на сјеверу Црне Горе, гдје народ једва преживљава. Требало је у таквим условима наћи читаоце, заинтересовати јавност, пробудити потребу људи да осим пуког преживљавања имају жељу да се укључе у културни живот свога краја. Једино су богат садржај часописа и репортаже о истакнутим личностима ових крајева, подсјећање на славну прошлост и други лијепи чланци, могли да заживе и опстану у тешком времену. ”Глас Холмије” је освојио срца многих читалаца и мимо сјевера Црне Горе. Људи једноставно воле да читају вриједне књиге. Часопис ”Глас Холмије” је у ствари Зборник радова вриједних људи. 52 примјерка су 52 вриједне књиге. Зато сам се заиста обрадовао вијешћу да је Горан Киковић за своје репортаже у часопису ”Глас Холмије” добио престижну награду и признање за свој труд. Честитам Горану Киковићу и свим вриједним људима који су учествовали и дали допринос за издавање овог часописа са жељом да ”Глас Холмије” настави са својим успјесима!”

Зоран Вулевић, члан Издавачког савјета ”Гласа Холмије”, сабира прву деценију нашег рада на свој, препознатљив начин и каже: ”Прелиставајући своју личну архиву тражио сам и нашао текст којим сам поздравио рођење часописа ”Глас Холмије”, датиран 24.11.2012. године, када смо, уз благонаклоност нашег домаћина професора Драгана Ивановића, директора Основне школе ”Браћа Барух” на Дорћолу у Београду, уприличили прво представљање часописа и људи окупљених око њега. Из подужег обраћања издвојићу само оне дјелове које не бих назвао пророчанским, јер сам и тада као и сада, имао јасну визију како би тај часопис морао да изгледа да би завриједио пажњу јавности, и стручне и лаичке. Нашаливши се над податком да је тадашње Министарство културе Црне Горе, под редним бројем 656, уопште уписало у евиденцију ”Глас Холмије” као часопис за књижевност и културу који излази ”на српском језику и ћириличном писму”, наставио сам: ”Толико је племенитости у овом инспиративном заносу младих људи из Васојевића да они или не штрецају или не примјећују каквог су се озбиљног посла латили, упркос сазнању да ни за први број немају државну потпору за печатање листа, немају ни кров над главом за своју редакцију и редакцијски колегијум, већ прегнућем главног и одговорног уредника, професора историје Горана Киковића, издају часопис у тиражу за који прикупе добровољни прилог у еврима за његово штампање и у оном временском интервалу, који се покаже оптималним док се тај добровољачки посао не заврши!” Знатижељну публику, највећма наше Васојевиће настањене у Београду, обавијестио сам о квалитету првих три број часописа, рекавши: ”Прелиставајући прве бројеве примјећујем подоста од онога што би могло да оправда иницијалне снове: од ријечи уредника, па интервјуâ са значајним савременицима из Васојевића, преко бројних поглавља које обрађују завичајну прошлост и у њој знамените догађаје и личности, затим афирмацијом младих стваралаца, критичким представљањем занимљивих књига, све до подсјећања на завичајну топонимију и географију и пропагирање рада српских удружења из Васојевића, а све то – иако скромно и у малом тиражу – подоста квалитетно редиговано и одштампано у прихватљивом формату и обиму, са бројним фотоприлозима разне и до сада, треба ли посебно истицати, недовољно публиковане научне грађе, чини нас засад задовољним и опредијељеним да сваки наредни број ишчекујемо с озбиљном дозом знатижеље и грудом непомућене радости да ћемо у њему пронаћи нешто од онога што до сада нијесмо знали или пак боље употпунити наша већ оформљена сазнања о разним друштвеноисторијским темама, са подацима која уз њих иду”. Вјерујући у успјех подухвата присутне сам позвао да нам помогну у границама својих мигућности, рекавши: ”Уколико се таква уређивачка политика буде његовала досљедно и континуирано, тиме ће се, дубоко вјерујем, оформити и већа наклоност многих писмених људи из Васојевића који имају широка и разноврсна интересовања, а који су своје стваралачке домете крунисали у многим објављеним књигама, некима чак и капиталним, а уз такву ауторитативну политичку, културну и научну елиту увијек ће радо пристизати и млађи, па ће се сазнајно-васпитни као и научно-образовни смисао и значај таквог часописа из броја у број јасно профилисати као његова прва одредница врлине и квалитета”. У бодром, оптимистичком расположењу, којим сам био окружен од посјетилаца на овој промоцији, наставио сам: ”Буде ли тако, већ предвиђам да ће они који буду присутни на прослави првог јубилеја овог часописа – о десетогодишњици његовог излажења – моћи да испишу зрелију и конзистентнију критику, не штедећи се да му штогод у прилог кажу, него што то данас може да изговори његов први ”извјестилац”. А тај јубиларац ће моћи, између најнесумњивијих истина које до тада буду примијећене, изрећи прву, већ данас непобитну: ”Драги пријатељи, прије десет година, у доба првих професора црногорског језика, који су били моћнији од затечених јер у свом језичком корпусу имадоше и два слова приде, отпочело се са штампањем листа на свом, српском језику и свом, ћириличном писму, а данас док дланом о длан славимо десети рођендан!” Најздад, личну радост нијесам могао да сакријем, па сам завршио: ”Поштовани пријатељи, пошто се сви ми као сабраћа окуписмо да поновно сједнемо у школске клупе, ја се у њима осјећам вечерас као ђак првак, којем су неки добри људи поклонили Буквар из завичаја да у њему прочита неке лијепе приче и види нека драга лица, да их упамти па да даље проноси њихове мисли и тумачи њихова дјела – на ползу рода свога. Овај скраћени школски час описа часописа завршавам жељом да благосиљамо рођење овог културног чеда, уз наду да ћемо му помагати у одгоју, да не буде само основац (какав је данас), већ да растући заврши вêљē шкôле, да стекне по могућству највећа академска знања и звања и да се не постиди када каже да је поносити потомак својих знаменитих предака – очева, ђедова, прађедова…!”
Како је лијепо подсјетити се почетка који ти крене унаопосло! Данас стога хоћу свакако да честитам Горану Киковићу на овом несумњиво значајном признању, али не громопуцателно, јер сматрам да је то тек прво од оних већих, за које се надам да ће часопис ”Глас Холмије” завриједити убудуће. Уосталом, није етично ни да сâми себе хвалимо, љепши је осјећај ако то други примијети. У то име, ако дочекам наредни јубилеј, друго десетљеће излажења часописа, можда моје епистолае сенилес (старачке посланице) буду дарежљивије. Млађима желим да наставе енергијом и знањем коју су и до сада показали, уз савјет да се стално усавршавају и буду гладни нових сазнања и већих домета, а нама трећепозивцима да их у томе надгледамо и пратимо, онако и онолико колико нам здравље и умствена снага буду на располагању. Тек тада ће нам Господ опростити гријехове који нам се евентуално поткраду!”

Драгоје Бакић из Андријевице о часопису ”Глас Холмије” каже: ”То је гласило које обавештава јавност о свим културним дешавањима на овом простору. Да нема ”Гласа Холмије” овај простор у медијском сектору би био сиромашан, зато га читамо, хвалимо и критикујемо га да буде још бољи. У оваквим околностима у којима дјелује пуних десет година, гдје нема ни канцеларију за рад редакције он је за свако поштовање. Зато желим да честитам уреднику Киковићу на награди од Удружења новинара Црне Горе за репортажу, јер је дошла у право вријеме и у праве руке”.

САДРЖАЈ:

РИЈЕЧ УРЕДНИКА

Горан Киковић-– “СРПСКОЈ КАПИ ТУ ИМЕ ПОГИБЕ’’

ИНТЕРВЈУ

са ЂОРЂЕМ ХАЈДУКОВИЋЕМ

ПОГЛЕДИ

Зоран Вулевић – ПРЕПОТОПСКИ ДАНИ ПОСЛЕДЊИ

ПОВОДИ

Зоран П. Бошковић – СИНОНИМ ВЈЕРЕ И ДРЖАВЕ, ЗАШТИТНИ ЗНАК НАРОДА

Мирко Вукићевић – У СУСРЕТ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА

Миодраг Барјактаровић – АУТОПУТ – ОТВОРЕНА ВРАТА У СВИЈЕТ

Новица Станић – ПОДГОРИЧКА СКУПШТИНА ЛЕГИТИМНА НЕГО АВНОЈ НИЈЕ!

Миладин Јоксимовић – ЦРНО У БИЈЕЛОМ ПОЉУ

Горан Киковић – ДА НИЈЕ БИЛО РУСКЕ ПОМОЋИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ НЕ БИ БИЛО НИ ЦРНЕ ГОРЕ!

ПУТЕВИМА НАШЕ ПРОШЛОСТИ

Горан Киковић – КНЕЖЕВИНА ХОЛМИЈА

ЈУБИЛЕЈИ

Бранислав Оташевић – 160 ГОДИНА РУДЕШКЕ БИТКЕ 1862.

НАШЕ УМНЕ ГЛАВЕ

Зоран Зечевић- ТОМОВИЋ МИЛУТИНА АНТОНИЈЕ-АНТО

КЊИЖЕВНОСТ

Мр Радивоје. Д. Лабовић – ХОЛМИЈА

ПРИЧЕ ГЛАСA ХОЛМИЈЕ

Недељко Попадић – ЉУБАВНА ПРИЧА ИЗ ОКОЛИНЕ ПЛАВА

СУСРЕТ СА ПЈЕСНИКОМ

Станица Р. Лалић – ПЈЕСМА АРХЕРОЛОГУ

Мира Саичић – НЕДОВРШЕНА

Милосава Мијовић – ВИКАЧКА ШУМА

Милован Мишо Кубуровић – ДОЛИНА ЖИВОТА

Мирко Вукићевић – СВЕ ЈЕ ТУ

Илија Лакушић – КАФА

Рајо Зечевић – ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

Душко Недовић – НЕБЕСКОЈ КРАЉИЦИ

Давид Лалић – МИРИШЕ НА ЈЕСЕН

Милан Мане Цимбаљевић – ГИМНАЗИЈO

Синиша Петрић – ГУСЛАР И СТАРА ВРЕМЕНА

Миладин Јоксимовић – ЗАТО СЕ ЗОВЕТЕ НАТО

Сања Величковић – ДАМА И ВИТЕЗ

Вулко Шћекић – ОДА СРПСКОМ ПЕСНИШТВУ И СРПСКИМ ПЕСНИЦИМА

Александар Раковић – МАЈЦИ МИЛЕНИ И СВИМ МАЈКАМА

Радоје Мишковић – ВАСОЈЕВКА

Радован Обрадовић – ОД БЕРАНА

Драгомир Ћулафић – ОБЈАВА

НОВЕ КЊИГЕ

Добрашин Јелић – АКВАРЕЛИ ДУШЕ ЂОКА РАЧИЋА

ИЗ УГЛА КРИТИЧАРА

Васа Радовановић – РАТОМИР ЈОКИЋ, “КОРАЦИ ЖИВОТА’’

НАШЕ СВЕТИЊЕ

Горан Киковић – ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ НА ПОЛИЦИ КОД БЕРАНА

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ

Дарко Јововић – СТАНОВНИЦИ УЛОТИНЕ МАНИФЕСТАЦИЈАМА АФИРМИШУ СВОЈ

КРАЈ

Томо Оташевић – ОДРЖАНОСВЕТОСАВСКО ВЕЧЕ НА УЛОТИНИ

Радован Обрадовић – САВИНДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ У БЕРАНАМА

Миличко Трифуновић – ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ ХОЛМИЈЕ УРУЧЕНЕ У БЕРАНАМА

Бранислав Оташевић – У КОЛШИНУ СЕ ПОБРАТИМИЛИ СНО ВАСОЈЕВИЋА И

УДРУЖЕЊЕ “ГОРСКА ВИЛА’’ – ПОДГОРИЦА

Бранислав Оташевић – У КОЛАШИНУ ВЕЛИКУ ПОВЕЉУ СВЕТОГ САВЕ ДОБИЛА

СНО ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ

Бранислав Оташевић – ВЕЛИКЕ ПОВЕЉЕ ХОЛМИЈЕ ЧЛАНОВИМА “ГОРСКЕ ВИЛЕ’’

УРУЧЕНЕ У КОЛАШИНУ

Мило Јоле Цикић Шљакић – ОДРЖАНЕ СРЕТЕЊСКЕ СВЕЧАНОСТИ НА ПОЛИЦИ КОД

БРАНА

Горан Киковић – ПОЛИЦА КОД БЕРАНА – БЕРАНСКА ШУМАДИЈА

Батрић Премовић – ОБИЉЕЖЕНО 88. ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА УДРУЖЕЊА

ДОБРОВОЉАЦА

ТРАГОМ ЗАВИЧАЈНЕ ТОПОНИМИЈЕ

Горан Киковић – ЗАГОРЈЕ КОД БЕРАНА – БЕРАНСКА КАЛИФОРНИЈА!?

ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НАШЕГ КРАЈА

Горан Киковић – ДР МИЛЕНКО ВУЈОВИЋ, ДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ

СЈЕЋАЊА

Горан Киковић, Миличко Трифуновић – СЈЕЋАЊЕ НА МИРАША БАЈИЋА

ИСТРАЖИВАЊА

Благоје Шарић – УСТАШКИ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА У НДХ

Дагоје Бакић – ПИЛОТИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА ИЗ ЗАБРЂА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

Горан Киковић – ШКОЛСТВО У ДОБА ПЕТРОВИЋА БИЛО СРПСКО

Мирко Вукићевић – ВУКИЋЕВИЋИ ИЗ ТРЕШЊЕВА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

РЕКЛИ СУ О ЧАСОПИСУ “ГЛАС ХОЛМИЈЕ’’

Бранислав Оташевић – ДРУГИ МЕДИЈИ О ЧАСОПИСУ “ГЛАС ХОЛМИЈЕ’’

Миличко Трифуновић – “ГЛАС ХОЛМИЈЕ’’ СЕ УВАЖАВА И ПОШТУЈЕ

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

Горан Киковић са др Дејаном Антићем

ПРЕДСТАВЉАМО

Горан Киковић – СОФИЈА СТИЈОВИЋ, МЛАДА ЛИКОВНА УМЈЕТНИЦА ИЗ АНДРИЈЕВИЦЕ