Од бахатости и осиононисти ДПС тридесетогодишње владавине, само је гора била њихова предизборна великодушност. Виспрен конзумент, знао је наравно свих ових година да од тих обећања, по правилу нема ништа.
Након, ко зна колико, неиспуњених обећања, ова последња никшићка изгледају гротексно, смијешно и јадно. Идеолози свакодневног доследног разарања душе Никшића, због којих град све мање личи на себе, најављују привредна чуда. Челница комитске колације госпођа Дамјановић најавила је и 2.000 нових радних мјеста.
Њена презентација тог „историјског привредног чуда“ дјеловала је најблаже речено гротескно. Чак и они који нешто мало знају о економији, имали су трансфер непријатности. Изгледало је као да Сања Дамјановић куваним шпагетима покушава да игра пикадо.
Било је трагично и поражавајуће слушати како физичарка, несрећни апартчик власти, пилећи упетљана у сопствене кучине, најављује екомонски процват Никшића. То „економско“ издање госпође Дамјановић, модерна консултантска компанија Фиделитy цонсултинг је на следећи наћин оцијенила:
Није мањкало какофоније испразне комбинације политичких парола и тврдог НК звука без ипак обавезног мјехурића Никшићког пива. Тако смо сазнали да ДПС Никшић обећава чудо: двије хиљаде нових радних мјеста. Океј, можда би фора прошла код Амера у далеком Тексасу или Руса у Новосибирску, али ђе нађосте да Никшићанима продајете стару фору са новим запошљавањима ? Ко зна, можда је та фора дјеловала симпатично у интерним разговорима, али овако саопштена звучи као да Чолину „Ти си ми у крви“ пјева Стоја.
Било је ту још много, много смушених и неутралних парола – оспособљвање бизнис зона, јачање аграра, увођење дигиталног села, упаривање понуде и тражње на тржишту рада, дакле ставрима које се врте годинама у разним памфлетима који за циљ имају лош покушај дизања морала посрнулим гласачима. Додуше, ове ствари једноставно нађете и на гуглу, кад укуцате економски програм.
Није само, народски речено, масна лаж, проблем у предизборним обећањима комитске коалиције. Чак и они који најавлују двије хиљаде нових радних мјеста, као и сваки разуман Никшићанин, коме бестијална пропаганда није испрала мозак, а борба за егзистенцију ставила шаке на очи да не гледају и да не виде, знају да од тога неће бити ништа. Прво, неће наравно више бити на власти, а и да преселе све сигурне гласаче ДПС из Црне Горе у Никшић и остану на магарцу, од тих обећања неће бити ништа. Има заиста неког континуитета у њима таквима, а то је производња ништавила, лажи, континуитет незнања, континуитет бешћашћа, континуитет живота у лажи о себи самима. Још једном су се ухватили у помахнитало коло без коловође и кеца, која личи на луду журку помјешаних баба и жаба, гдје је политика постала естрада, а естрада политика и где се не зна ко пије, али се зна да народ плаћа.
Комитски покрет лојалност ДПС идеологији и љубави према вођи искључиво мјери личним профитом, привилегијама и могућношћу да што више згрну. Можда су и најтужније слике наше данашњице, када они који су за претходних тридесет година све уништили, највљују препород. Због њих таквих, моралност, осјећај за мјеру постали су инцидент, а оно прљаво, проблематично – очекивано, подразумјевајуће, па чак и пожељно.
Као што смо најавили, уочи никшићких избора неће бити дабате. Нећемо слушати и гледати цивлизациону расправу о било којој теми од јавног интереса. ДПС неће дебату, јер би се тада као на длану видјела њихова немоћ. ДПС је свих претходних година подстицао пимитивну неторолеранцију, реторику која постиче подјеле, непоштовање политичких ривала, неспремност да се чује критичка ријеч. Политичка борба сведена на јефтину баналност појефтинује и политичке циљеве који се умјесто као општи интерес указују као прости плијен око којег се отимају не бирајући ни средства ни методе.
Извор: јасно.ме (И.В.)
