Пише: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

  По мишљењу соколског старешине др. М. Градојевића у Краљевини Југославији било је 1928. око 50.000 Руса и Рускиња (1).  Соколско друштво Загреб I  је приредило 17.1.1925. Славенско вече посвећено браћи Русима. Чланови руске секције друштва и руски уметници извели су програм. Брат В. Манакин говорио је о „задацима руских сокола у иностранству”. (2)  У дворани Кола Српских Сестара у Београду приређен је маскенбал Савеза руских авијатичара 11 фебруара 1928.(3) У Београду је уз остале руске новине и часописе од 1928. излазио „Руски Архив”. Чланци су са руског превођени на Српски. Уредништво Руског Архива привукло је велики број руских научника, писаца и јавних радника. Часопис је тежио да објективно, беспристрасно пише о Совјетској Русији. Др. М.Б. Суботић приказао је „Руски Архив” у „Летопису Матице Српске” (књига 318, октобар 1928. )  Истакао је да се појава  „Руског Архива”  мора поздравити, али се питао да ли је могућа потпуна објективност.  (4) На основу мишљења Главног Просветног Савета, министар просвете одобрио је 12 фебруара 1929. часопис „Руски Архив” могао се набављати за све школске и наставничке књижнице. У часопису „Руски Архив” истакнуто је да је 1924. изван Русије било 477 новина и часописа. Издавачки рад емиграната био је концентрисан у Паризу и Прагу. У Берлину је захваљујући великој маси избеглица створена издавачка и часописна предузећа (42 издања 1923). Оснивали су се часописи који су тежили одржавању културне традиције у књижевности, уметности и науци, која је била прекинута певолуцијом. Сматрали су да и изван Русије потребно васпостављати руску културу и сачувати Русији оне културне вредности које су пропале у пламену револуције. Од 1926. центар издавачког рада пренет је из Берлина у Париз и Праг а само нешто у Југославију и Бугарску. (5) Ј. Стаљински је у свом чланку „Пјатиљетка и политика” констатовао замирање политичког живота у СССР по совјетској штампи. По њему за режим све је зависило од успеха петогодишњице. Констатовао је ниску продуктивност упркос врло високој техничкој основи. (6) Др. Борис Скоморовски је у чланку „Карл Кауцки и Ото Бауер о перспективама петогодишњег плана” истакао разлику у оценама два истакнута социјалдемократа о петогодишњем плану. Насупрот Кауцком Бауер је у руском заробљеништву научио руски и доносио је другачије оцене. Аутор чланка сматрао је да уколико се буде растао ниво живота народних маса, терористичка диктатура постаће излишна, и биће омогућена демократизација совјетске власти.(7) Аркадије Шпаковски објавио је збирку приповедака „Живи правдом” у Београду 1930. (8) Харковски институт императорице Марије Феодоровне у Новом Бечеју штампао је Извештај за школску 1929-30. годину. Била је то руска средња женска школа интернат  отворена 1812 године у Харкову. Крајем 1919. интернат је евакуисан из Русије са ученицама  и службеницама. У марту 1920. дошли у Краљевину Југославију и сместили се у Новом Бечеју. Харковски институт је подигнут 1922. на ступањ осморазредне женске гимназије са правом матуре. Институт је примљен 1929. под Високу Заштиту Краљице Марије. Харковски институт је 1930. навршио 10 година свог рада у Југославији. Било је 1929-30. уписаних Рускиња 208, а  8 православних како се тада звало Југословенки, све заједно 216. Ученице су учествовале у Руском соколу. Група ученица је са начелницом института отпутовала у Београд 25 јуна 1930. на Свесловенски Соколски слет. (9)

Соколи су организовали и гостовања професионалних глумаца у својим домовима. Соколско друштво у  Старом Бечеју успело је  да доведе у варош Прашку групу Московског Художественог театра 1930. (10) Соколско друштво Стара Пазова приредило је је „Чеховљево вече” 7.6.1938. са художественицима Павловим, Гнечовом и Зарјином. По извештају у гласнику Соколске жупе Београд „Око Соколово” успех је био колосалан. И из околних места било је света. (11)

Руски Дом  био је центар руских друштава и установа у Београду. У њему је Прва руско-српска гимназија у Београду приредила 25 марта 1934. свечану репризу представе „Кнез Владимир и кијевски витезови”. То је била драматизација по руским народним песмама (билинама) из XI века. Комад је био илустрован музиком композитора Бородина, Римског-Корсакова и Сјерова по старинским народним песмама. Комад је драматизовао Чернишев, режисер је био Шчучким, а у музичкој обради Давиденко и Добровољски. На представи је учествовало 120 ученика гимназије са хором, оркестром и соло певачима. Приказани су гуслари, витезови, гозбе код кнеза Владимира, Татари и народ у ношњама из тог времена. Приказана су прва времена хришћанства у Кијевској Русији. По чланку А.Гринкова у „Ћирилометодском вјеснику” из  Загреба публика је у тишини пратила свих 5 чинова. Цео ансамбл је био прецизно увежбан, да се није могло приметити ништа, што би подсетило на дилетантску глуму. Живо и природно је било изведено хорско певање и сцене у којима су учествовале масе и велике групе представљача. Родитељски комитет је свечано уручио дипломе захвалности ауторима. Директор гимназије Малин примио је честитке од публике. (12)

  Руски отсек Соколског друштва Београд–Матица приредио је 1937. свечану просветну академију у Руском дому.  Приказиван је комад „Талисман” у позоришној сали Руског дома. Комад су написали чланови одсека. У комаду је пропагирана и величана соколска мисао. У комаду су играла браћа и сестре одсека. (13) Руски одсек Соколског Друштва Београд–Матица имао је 1931. 257 чланова, 40 нараштајаца и 159 деце. (14)

   Соколски слет у Београду одржан је од 8. до 30. јуна 1930. Нарочити успех на вежби постигли су ученици и ученице гимназија у Љубљани, Земуну и Београду, затим ученици медресе краља Александра у Скопљу и ученице руске женске гимназије у Великој Кикинди. На слету су  учествовали и руски соколи. Са музиком и заставом на челу, ступао је одред руских сокола из Чехословачке, затим одред руских кадета и чета соколица, са чланством Руског соколског савеза. (15)

У Официрском дому у Београду новембра 1932. краљ Александар  отворио је Соколску изложбу. Између осталог краљ је посетио одељење „Руског Савеза” где га је дочекао старешина Савеза Артаманов. (16)

У Београду је деловао Ваздухопловни одсек Соколског друштва „Руски соко”. Одсек је радио од 2. јуна 1935. и звао се „Капетан Нестеров”. Једриличарска секција је 1935. имала 25 чланова. (17) У гласнику Соколске жупе Београд „Оку соколовом” одсек је назван Соколска једриличарска група Капетан Несторов. (18) У утакмицама Соколске жупе Београд учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришној сали Руског дома 20 јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији.  Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој  слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (19)

На освећењу костурнице палим руским борцима у Првом светском рату у Београду 12. јануара 1936. учествовали су и руски соколи. Свечаности је присуствовало мноштво руских царских официра са генералима Опухином, Артамоновом и Скородумовом на челу, одред војске са музиком и мноштво Београђана. Патријарх Варнава истакао је у свом говору велику и трајну захвалност и љубав народа према мајци Словенства  Русији  и непоколебиву веру у ускрснуће  националне Русије. Председник одбора за подизање споменика Добра Богдановић предао је споменик на чување председнику Удружења руских ратника у Југославији генералу Скородумову. (20) Старешина Савеза словенског Соколства др. Буковски посетио Руски дом, где су га поздравили представнци Руског сокола Драјлинг и Артаманов. Разгледао је основну и средњу руску школу у дому, а потом посетио просторије Савеза руског Соколства. (21)

Савез  руског Соколства  одржао је 23. јуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину  и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина је одржана у позоришној сали Руског дома, а присуствовао је Митрополит Анастасије, поглавар Руске цркве ван граница Русије, претставници  Савеза Сокола Краљевине Југославије, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организација. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, која је приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославији, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито је приказан рад Руског Соколства у Југославији, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, који је изложио историјат Покрајинског Савеза Руског Соколства у Југославији, коме је био оснивач. Том приликом је приказан филм из историје руског и целокупног словенског соколства. На скупштини је било 123 делегата и то : из Југославије, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћја из Америке, Кине, Пољске и Латвије. (22) Делегати руског соколства окупили су се у Руском дому на скупштини Савеза руског соколства. Било је 30 делегата из 21 соколске јединице, представници Савеза, просветари, начелници и учесници Покрајинске Соколске академије. Седницу су посетили представници најактивнијих руских организација. Руско соколство се истакло у раду са омладином и децом у 20 дечијих соколских школа са специјалним програмом, спроведено је 12 летњих логора за руски соколски нараштај са 200 нараштајаца. У манастиру “Милково” приређен је покрајински логор  у коме су учествовали омладинци  из 15 руских соколских јединица . Дошли су представници руских соколских друштава у Софији и Риги. У Покрајинском савезу 1939. приређено је 28 соколских академија и 72 излета, одржано је око 300 говора пред врстом  и око 240 разних предавања  по специјалном програму, радило је око 20 соколских библиотека, 8 аматерских позоришта у којима је приређено око 30 представа, стално је излазио у Београду Савезни соколски часопис „Пути Руског Соколства”,  „Соколске новине” у Врању, повремени часопис руског Соколског Отсека у Земуну, „билтени” у појединим одсецима, одржано 3 радио предавања, … .  Било је важно учешће Руског соколства на Јуначком слету у Софији јула 1939. Руском соколству додељена је прва награда – сребрни пехар. Издано је много медаља, венаца и диплома за утакмице. Даровани су царски ордени појединим соколским функционерима.  Приликом скупштине била је приређена  Покрајинска Савезна соколска академија са програмом од 16 тачака. На академији су учествовале гимнастичке групе свих категорија руских соколских одсека : у Београду, Земуну, Новом Саду и Крагујевцу. У Управном одбору били су : Старешина В. Артамонов, просветар Б.Сергејевски, начелник А.Ган и секретар Н. Ржевски.  Чланак Н. Кадесникова у  „Соколском Зборнику” се завршавао :  „С вером у Бога – за срећу и славу своје Отаџбине ! Здраво!”(23)  Управа Савеза Сокола Краљевине Југославије 1938. одлучила је да соколска друштва могу примити само оне бивше чланове и чланице руских соколских друштава, који донесу уредне исписнице из својих друштава и кад добију повољан одговор о личности тог брата или сестре  да није искључена из одсека руских сокола. (24)

Руски соколи у Београду приредили су у Руском дому, 8. децембра 1940, свечано молепствије у част светог Ђорђа. Присуствовали су старешина Покрајинског Савеза Руског соколства Дрејлинг, жупски старешина Артаманов, тајник Бауков, просветар Јелачић … . Било је присутно бројно чланство у соколским одорама.  Увече је одржан други део свечаности. Чланови и подмладак положили су свечани завет, којим су се заклели, да ће чувати руско име и са достојанством вршити соколске дужности и радити на свестраном културном развоју свог народа и духовном уједињењу словенства. Говорио је старешина Дрејлинг, после чега је изведен програм свечане академије. (25) У  соколани у просторијама  Руског дома  13 априла 1940. приређено је забавно вече са игранком од стране удружења бивших питомаца  Царско-Руске Павловске Војне академије.  У Руском дому деловала је руска школа и деловала су руска позоришта. У Руском дому 11 јануара 1941. давано је „Вече хумора”. Учествовали су уметници Вера Греч и Поликарп Павлов. Приказане су три једночинке од А. Чехова : „Предавање о штетности дувана”, „Срећан крај”, „Последња мохиканка” и комад у једном чину од А. Аверченка „Носталгија”. Режисери су били : В. Греч и П.Павлов. Сценограф је био С. Кучински. Сем Вере Греч и Поликарпа  Павлова учествовали су у комадима Зајарни, Леонски, Лионски и др.  (26) Повлашћено позориште Удружења руских глумаца давало је 8 фебруара 1941. у Руском дому комедију “Простакуша” (Хамка) од М. Константинова са Лидијом Авчиниковом у главној улози. Играли су Караводина, Марина Строновска, Михајлова, Духовској, Евгењев, Зајарни, Лиозин, Михајловски, Панов, Рашпил, … . Редитељ је био Всеволд Хомицки.

Руско хумористичко позориште „Бела врана” је 9 фебруара 1941. понављало је свој програм : „Песма беле вране”, „Прочанства Нострадамуса за 1941”, актуелни скечеви Испраћај др. Пељтцера, Тарас Буљба. … Актуелну карикатуру цртао је Тен, карикатуриста „Ошишаног јежа”. Учествовали су руски уметници  Авчиникова, Невска, Лукашевић, Шануарска,  Евгењев,  Панов, Лиозин, Тамаров, Орлов, Томин, Островски и Тен. Редитељ је био В. Хомицки. Конферансије Е.  Евгењев.

Лист  „Политика” најавио је да ће се у Руском дому 16 фебруара 1941. одржати  дечија представа  Руске основне школе у корист сиромашних ђака Руске школе. Требало је да се изведу : „Минијатуре” : Порцулан, Корпа цвећа, Гусари и Божић на руском селу. Редитељ је био Л. Леонски, а балет М. Туљакова, костими и декор С. Кучински. (27)

По  соколском старешини др. М. Градојевићу 1928.  у Краљевини Југославији било је око 50.000 Руса и Рускиња. Они су се трудили да наставе свој предратни живот у новим околностима у Београду. Сарађивали су са свесловенском организацијо Савез Сокола. Руски Дом је био центар руских друштава и установа у Београду. У Београду је уз остале руске новине и часописе излазио „Руски Архив” од 1928. Часопис је тежио да објективно, беспристрасно пише о Совјетској Русији. Уредништво Руског Архива привукло је велики број руских научника, писаца и јавних радника. У Краљевини Југославији деловао је Покрајински Савез Руског соколства.  Руски соколи су тежили да обнове националну Русију и  надали су се  да ће Русија васкрснути јака и препорођена.

После сукоба у Украјини у 21 веку нова генерација Руса стигла је као избеглице у Београд и Србију.

Напомене :

1. Др. Михаило Градојевић, „Учимо руски језик!“,  „Соко Душана Силног, Весник Београдске соколске жупе Душан Силни”,  Београд мај 1928, бр. 5, стр. 83;
2. „Годишња скупштина Соколског друштва I у Загребу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1925, бр. 3, стр. 47;
3. „Маскенбал Савеза руских авијатичара”, „Илустровани лист”, Београд, 26.2.1928, бр. 8, стр. 4;

4. Е. Кускова, „Може ли суд о савременој Русији бити објективан”, „Руски Архив”, часопис за политику, културу и привреду Русије, III, Београд, 1929, стр. 5;
5. Б.Аратов, „Руски часописи ван Русије”, „Руски Архив”, III, Београд, 1929, стр. 149;
6. Ј. Стаљински, „Пјатиљетка и политика”, „Руски Архив”, XIV-XV, Београд, 1931, стр. 21-32;
7. Д-р. Борис Скоморовски, „Карл Кауцки и Ото Бауер о перспективама петогодишњег плана”, „Руски Архив”, XIV-XV, Београд, 1931, стр. 156-166;
8. Аркадије Шпаковски, „Живи правдом”, Београд, 1930;

1. „Извештај за школску 1929-30. годину”, Стари Бечеј 1930.
2. Мр Велимир Д. Шешум, „Соколски покрет у Војводини од 1869. до 1945. године”, (докторска дисертација), Нови Сад, 2014, стр. 192, 193;
3. „Соколско друштво Стара Пазова”, „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 1 новембра 1938, бр. 9;

12. А.Гринков, „Кнез Владимир и кијевски витезови”, Ћирилометодски вјесник” Загреб, април 1934, бр. 4, стр. 40, 41;

1. Вести, „Око Соколово“,  Београд, 1 мај 1938, бр.5, Год.II, стр.129;
2. Југословенски Соколски календар 1931, Љубљана, стр.167;
3. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 287, 288, 298, 304;
4. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;

17. Владимир Лепојевић, „Аеродром поред астрономске опсеваторије”, „Зборник радова конференције “Развој астрономије код Срба IV”, Београд, 22-26. април 2006, Публ. Астр. Друш. „Руђер Бошковић”, 2007, бр. 7, 9-18, стр. 17;
18. „Вести”, „Око соколово”, Београд, 15 јун 1938, бр.6;

1. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, „Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;
2. „Освећење костурнице палим руским борцима у Београду”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 17 јануара 1936, бр. 3, стр. 6;

21. „Брат др. Станислав Буковски”, „Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1,2, 3,4,5;

1. „VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, „Око Соколово“, Београд, 6.септембра 1937, бр.8,  стр.180-181;

23. Н. Кадесников, „Скупштина Савеза руског соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 5 април 1940, бр. 14, стр. 2;

1. „Саопштења Савеза Сокола”, „Вести”, „Око Соколово”, Београд, 1 март 1938, бр. 3;

25. „Из Руског соколства”,  „Соколски Гласник”, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр. 4;

1. „Позориште”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941. стр. 9;