Пише: Илија Р.Миљанић
Ово су моје дијелом емотивне ријечи, које приносим временима која слиједе и можда ће некога ране да залијече а понеког да бесудна истина увриједи.
Заиста крволочно Брозово привиђење које се прикрива ево 79 година остало у тами до данашњих дана. Безгробна младост по крновским одајама потиче са простора:Бјелопавлића, Љешанске нахије,Зете и околине Подгорице. Недужна младалачка тијела утонула у безгробни крновски лавиринт од комуистичких зликовачких звијери. Највећи број беживотних тијела раскомадале суре животиње под стражама партизанских злотвора, гдје се данима чуло заувијање стравичног хора дивљих животиња од партизанске гозбе од лешева дјечака између 16 до 22 пусте године. Више од 350 младића искасапљено 25 августа 1944.г. Послије поноћи, па до освит зоре са још 180 рањених и повезаних за безгробна одликовања. Смјели историЈски записи кажу да пред зору дојашаше на коњима два вукодлака пасје нарави и помрачене свијести и испалише све хитце у везану младост која је молила за спасење, али дивљачке убице биле немилосрдне. Генерал и народни херој Светозар Радојевић и његов замјеник Петар Војводић из седме црногорске бригаде урадише овај стравичан злочин који надмашује људско поимање.
Питамо се, каква је ово битка била у којој је погинуло и рањено око 600 младића без опаљеног метка, а на другој страни ни један мртви или рањени. Ево прође 79 уморних година, а нико до данас од црногорских владалаца, ни да помене овај мрачни злочин над цвијетом младости од црвених касапина, а пуна уста западне демократије.
Послушни и мулти складни владаоци само из политичких разлога отрче до Сребренице коју Америка подвали цијелом српском роду зарад мрачних глобалистичких пројеката окупације. Помор уз рад маља и усташког ножа, направљен је стравични злочин од црногорских ударних бригада, Брозове школе и у Горњем пољу крај Никшића. Масакр од крвавих Брозових јамоубица и братоубица одрађен уз команду крвавих народних хероја:Саве Ковачевића, Радоја Дакића и локалних „којот“ дивљака. Уз претходно маљугање и убоде са алатима од њихове браће усташа. Тако напунише и забетонираше јаме са називима Котор, Брковача, а вишак лешева угураше по околним њивама са недужним православним живљем.
Стравична слика и призор чека отрежњење још Титових политичких грађаниста са евроатланским кодом у Монтенегру, да се сјетним потомцима омогући право на гробно мјесто и вјечну бесмртност њихових напаћених душа. Народ без свијести стење а слијепоћа духа је огрлица вјечнога ископа српскога. Битно је да бисте и улице блистају диљем правосланог живља од крвавих народних хероја.
Аксиом црвеног пролетеријата је да само жртве комуниста немају право на гроб, споменик, помен и памћење.
Безгробна младост Крнова крај Никшића и даље вапи за гробним мјестом и освештењем разасутих кости по јаругама, понорима и вртачама. Родитељска нога није смјела привирити да препозна своје рођено дијете и да га достојно похрани.
Незапамћено у поимању људског мозга до тада, црвени пролетери посегнули да дозивају крвожедне звијери да врше незапамћени ритуал од дјетињег меса и њежне крви. Према томе у срцу сада повампирене евроатланске Европе забрањено је право на гробно мјесто за људска бића и Србе. Нико се не сјети до дана данас, да од квази историчара јавно и коначно помене покољ младости Крнова.
Народна литијска енергија од 30.августа 2020.г. се растопила по бијелим рукавицама,након пресељења митрополита Амфилохија у царство небеско. Нагоркиње виле даноноћно наричу 79 љета и моле мајке да коначно затворе очи синовима, свог очњега вида и загрле их вјечно кроз окамењене кошчице. Даноћно би љубиле и љуљале прах са костима као своје још нерођено чедо у бесмртну бешику вјечног живота.
Нада потоња умире,скамењене кости младића од крновске злочиначке касапнице очекују сабирну капелицу на светој манастирској земљи, управо гдје су младићи заноћили а осванули са масакрираним беживотним тијелима. Саборна капелица за 350 младића безгробне младости би приближила родитељску сузу непребола и коначно би се заканула скамењена уста својих милих синова. Вјерни народ би уз свештенство СПЦ одао помен младости која тамничи у безгробни лавиринт под земљом. Над земљом је испрепадано људско посрнуће без кичме, индетитета и славне слободарске традиције. Емоције надвладавају разум и срце се цијепа од злочинства црвене несите банде. Нека кукавице кукају на пуној трешњи Титових дарова, а наши славни крновски славуји, пјеваће вјечну побједу младости на сувој грани. Крновски младићи су печат и огрлица косовског завјета.
Крвне везе су слабе, ако их духовна веза не подржава,а без тога оне се распадају код првог ударца. Синови још леже у праху црвене земље и вапе за слободом гроба својега и да коначно приме родитељску милост и да сека помилује свога браца милосном ручицом са даром Оца, Сина и Духа светога.
Витезови из Колијевке Белоњине, одлучише да им је боља смрт у подвигу, него ли живот у срамоти,боље нам је у борби смрт од мача примити,него ли плећа непријатељима нашим подати, Умријећемо да увијек живи будемо.
Крст носити,вама је суђено! Вјечнаја памјат витезовима без гробова!!!
Дан након Преображања Господњег 2023.
Извор. фејсбук
