Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Неда Ђукић-Боројевић: У спомен на трагичну судбину Бранке Ђукић настала “Вила са Чакора”!

Повод за разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника часописа ”Глас Холмије” са Недељком-Недом Ђукић-Боројевић,романописцем, пјесникињом и књижевницом,њена нова књига-роман о Бранки Радевој Ђукић-”Вила са Чакора”.
Неда је рођена 31. маја 1959. у Великој Сочаници, код Дервенте. Објавила је прозну трилогију: „Ротква са шећером“, „Вријеме љубави“, „Медоносна поља“ и „Родослов рода Ђукић, у Великој Сочаници“. Убрзо је свјетло дана угледао роман „Тражим те“. После прозних дјела, одважила се кренути у поетску шетњу искључиво за душом, чега резултат су три збирке пјесама: „Два ока душе“, „Са извора сјећања“ и „У њедрима завичај“. Најновије остварење је доку-ментарни роман о Васојевићима „Бог нам је свједок“.

Члан је Удружења књижевника Србије и више књижевних клубова и културно-умјетничких друштава у Републици Српској, Србији и Црној Гори.

КИКОВИЋ: Поштована Недо,Ви сте већ афирмисана књижевница али прије него будемо причали о Вашем стваралаштву реците нам за ”Глас Холмије” нешто о Вашем поријеклу?

ЂУКИЋ БОРОЈЕВИЋ: Уважени уредниче ”Гласа Холмије”, ја сам још као дјевојчица слушала причу моје бабе Марије о нашим славним прецима, о њихову чојству и јунаштву, чије сам гене од Господа Бога добила на дар. Није баба тачно знала ко су они били, нити одакле су прије два вијека дошли у Републику Српску, једно дервентско село, Велику Сочаницу, али је говорила да су били кршни и поносни, чиме је у моје биће усадила сјеме части, које је клијало и са којим сам ја расла, распитивала се и чекала моменат да се отиснем у потрагу. Како и сами знате да су чудни путеви Господњи, тако сам и ја чекала и дочекала моменат да се створе услови и да одем у постојбину мојих предака, на Лопате у Лијеву Ријеку. Десило се то у озбиљним годинама, када сам већ била остварена жена у многим сегментима живота и када сам имала времена на сновима својима да радим. Сан ми се остварио и Бог жељу највећу испунио и ја сада уздигнуте главе и поносно ходим, јер знам одакле долазим, гдје сам и куда треба да идем. Ја сам Васојевка и тако снажну, честиту и поноситу желим да ме моји потомци знају и задрже у сјећању…

КИКОВИЋ: Уважена наша драга Недо Васојевко желим да Вас прупитам да нам кажете за наш часопис који држи до завичајне традиције и књижевности нешто више о Вашем стваралаштву?

ЂУКИЋ БОРОЈЕВИЋ: Поштовани уредниче, ја високо цијеним Ваше настојање да одржите часопис “Глас Холмије” и од заборава сачувате традицију српског народа и његову бурну прошлост, која је била тешка, јер да није тако, не би она била тако славна, нити би изњедрила толико јаких изданака поноса и пркоса, а један од њих се потписује Вашим именом. Имате мој наклон и ја Вам одајем признање, што и без обзира на невријеме кроз које српски народ перманентно пролази Ви вјешто кормиларите бродом традиције, културе и части, на радост и срећу свеколиког српства у Црној Гори.

КИКОВИЋ: Реците нам нешто о вашим књигама и дјелима?

ЂУКИЋ БОРОЈЕВИЋ: Аутору је тешко сажети вриједност једног дјела у пар реченица, а камоли десет наслова, колико их ја до сада имам објављених. Ја немам академско образовање и моји родитељи ме нису могли школовати, иако сам била одличан ђак. Завршила само средњу медицинску школу и живот ме даље школовао. Када ме је Господ Бог усмјерио на пут печалбара, духовно ме наоружао са љубављу према мом народу и дао ми снагу да сваку недаћу и препреку на трновитом путу стоички прихватим, што могу да промијеним, али да се никада не жалим. Све то нешто што сам ја читав живот у грудима носила није био терет, већ извор са кога сам се напајала и снагу црпила. Тумарајући по свијету и бројећи успоне и падове, десило се нешто изненада, а као што знамо све велике ствари се дешавају ненајављено и неочекивано, што је био окидач да ја сав тај свој терет што носим могу на папир да одложим и са људима подијелим. Све је почело на почетку шесте деценије живота, када се клупко мог стваралаштва почело одмотавати и на моју срећу узлазном путањом кретати, а гдје ће се завршити то само Бог зна, а мени преостаје да слиједим путеве своје уз благослове Његове….

Неда Ђукић

КИКОВИЋ: Реците нам конкретно које су ваше књиге ?

ЂУКИЋ БОРОЈЕВИЋ: Послије аутобиографске трилогије: “Ротква са шећером”, “Вријеме љубави” и “Медоносна поља”, убрзо сам објавила и роман “Тражим те”. Послије прозе одважила сам се запловити и у море поезије, чега резултат су три збирке пјесама: “Два ока душе”, “На извору сјећања” и “У њедрима завичај”. Међутим, моје велико путовање на пољу књижевности почело је објавом “Родослов рода Ђукић” у Великој Сочаници, што је био темељ истраживања мојих предака, али само оних седам генерација за које су ми били доступни подаци у мом завичају. Читали су људи родослов и јављали се са новим детаљима, а ја наоружана информацијама искористила сам прилику и кренула стазама предака у Црну Гору на Чакорски меморијал 2. септ. 2017. љета Господњег. Био је то мој повратак кући послије два вијека и још дуже, а све остало је прича. Прошле године сам објавила документарну причу – роман о Васојевићима, “Бог нам је свједок”, што је опет био увод у неку другу причу, тужну и болну причу братства и племена.

КИКОВИЋ: Реците нам нешто о Вашем најзначајнијим дјелом које се појавило ових дана из штампе а то је роман о Бранки Радевој Ђукић-Вила са Чакора?

ЂУКИЋ Боројевић: У зрелијим годинама, кад сам већ имала значајнији књижевни опус, радозналост и истраживачки дух упутили су ме на стазе предака, у жељи да пронађем коријене и упознам постојбину. На моју неизмјерну радост пошло ми је за руком да сазнам одакле долазим, да боље разумијем гдје се и зашто сада налазим и куд треба да идем.
Имала сам прилику, а и срећу, да преко друштвених мрежа упознам угледног братственика проф. др Славољуба Ђукића, захваљујући коме сам срела многе Ђукиће и била прихваћена у његовој ближој и широј родбини.
Велика је вјероватноћа да сам и ја једна од гранчица вишевјековног стабла Васових Ђукића, са Лопата у Лијевој Ријеци, на што упућују и резултати мог вишегодишњег истраживања родослова Ђукића у Великој Сочаници код Дервенте, гдје сам рођена.
Чудни су путеви Господњи!
Знала сам одавно за трагедију одиве Ђукића – Бранке Радеве, а у вријеме прве посјете њеном мрамору 2017. године, упозната сам још боље са детаљима драме, која се догодила 2. септембра 1975. у поподневним сатима на Чакору.
Посветила сам Бранки доста елегичних стих- ова, посјетила мрамор и 2. септембра 2018. године, а послије више не, ради сплета различитих околности.
Свевишњи за све има разлоге што нам се у животу дешава…
У ишчекивању седмог Чакорског меморијала 2021. разговарала сам са Славољубом и гласно разми-шљајући објелоданила му жељу, која ми је дуже вријеме заокупљала мисли. Наиме, за неку од сљедећих посјета Бранкином мрамору жељела сам „принијети“ нешто више, јаче, светије и снажније од стиха и приложити на олтар туге, части и поноса, међу јеликама на превоју Чакора.
Хтјела сам написати нову и необичну прозну причу, нешто што још није објављено.
– Напиши драму! Ти то можеш! Података имаш доста. – рекао је Славољуб.
И, ето, уважени читаоци, у рукама имате необичну причу, са много нових података о чакорској драми, који још нијесу публиковани.
Ово је, може се рећи, својеврсни молитвеник за Бранку Радеву. И молим вас, читајте га са поштовањем и осјећајем љубави, како сам га ја и писала!

КИКОВИЋ: На крају сваког разговора питамо нашег саговорника шта мисли о часопису ”Ѓлас Холмије?

ЂУКИЋ-БОРОЈЕВИЋ: “Глас Холмије”, глас је вјере, достојанства и традиције. Свјетло у мраку и знак поред пута свакоме Србину, да уздигне чело и врати се стази витезова, јунака и устаника, како би освијестио вријеме у коме се налази и људима који га воде беспућима- што даље од Светосавља и краду му стопу по стопу свете земље Немањића…

Слика може припадати 1 особа, напољу и текст који гласи „бранка радева букит меморилал промоција книге 。 бранки "вила CA чакора" ауторке неде букин организатори: српска народна одбрана BAcOJEBиRA и лимске долине удружене книжевника "сјеверац" подгорица реализатори: плесници, книжьвници, научни радници, гуслари "Ha чакору високоме, сретоше срвождери, признале што нима неше пони, пресудише револвери. крваве убице плувала лице оружле мислите живу обешчастит тукита одиву He заврши гимназију, но образ даде главу, оде вила легенду, вечиту стече славу. освети отац раде, витешки учини, тим подиже спомен CBOjOj лудској величини“

КИКОВИЋ:Које су ваше поруке читаоцима часописа Глас Холмије?

ЂУКИЋ-БОРОЈЕВИЋ: Какав уредник- такав часопис! “Глас Холмије” траје што говори о способности уредника и одабиру садржаја. “Глас Холмије” чита се у једноме даху и од прве до последње странице. Обилује мноштвом историјских чињеница, које су у вријеме комунистичког система биле “табу” и о чему се није говорило. Часопис је од велике користи млађем нараштају, јер је то једно од ријетких новинских издања гдје се могу упознати са бурном историјом српског народа и славним јунацима. Не само Мишића, Вешовића и Вукотића, већ и Павла Ђуришића, а и многе друге које су пјесници упјесмили у 55. бројева “Глас Холмије”.

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ПОЉСКИ ПОСЛАНИК У ЕП ПОДИГАО АТМОСФЕРУ: “Косово је Србија”, Бајден повезан са догађајима на Балкану!

СЛИКА ВИШЕ ОД РИЈЕЧИ: Ник и Генци провоцирају, али нико о томе ни ријеч!

НЕИСЦРПНА ТЕМА “СРПСКЕ 24”, 80 ГОДИНА ОД ЗЛОГ ПУТА БЕЗ ПОВРАТКА: Комунистички злочин без преседана, најкрвавији у црногорској историји и данас у тајним архивима УДБЕ!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

jakov1

УЦЈЕНЕ И АТАК НА ЗДРАВ РАЗУМ: Подгорице, чија ли си?

sulejman

СУЛЕЈМАН ФИЛИПОВИЋ: Из усташа у партизане!

vlado1

ВЈЕРА ЗА ВЕЧЕРУ, ПОП ВЛАДО ЗЕЧЕВИЋ: Забрана повратка Срба на Космет, одлука у прилог садашње окупације свете српске земље!

jajce

29. НОВЕМБАР 1943. ГОДИНЕ, ЈАЈЦЕ: Дан када су Србе окупирали комунисти!

minus

ТАЈНЕ АРХИВЕ: Усташки министар договорио сусрет папе и Броза!