Пише: Бранко Тапушковић
Оружје у манастирима, оружје у црквама…оружје, оружје, оружје…наоружани попови, наоружане владике, наоружани калуђери…закојевитезаше чувари тисућљећне и неовисне од саме себе а зависне од свих других, унапријед разапињући свакога од служитеља Светог Олтара Господњег…
Да знате, у свом незнању и слуђености, да не кажем неку тежу ријеч, дебело су у праву!
Да, користимо ” свеоружије Божије”, “мач Духа који је Ријеч Божија”, заштићени “штитом вјере”, проповиједамо и ширимо Истину и Правду Божију, не људску, наоружани свим овим претходно набројаним. И још приде Часним Крстом Господњим.
Све ћете то “оружје”, господо, наћи у свакој, па и најмањој цркви парохијској или манастирској, гдје се служи Света Литургија и гдје се сабира народ Божији. А ви, ако желите, изволите, претресите, а ми ћемо се молити Господу да нађете то “оружје”! Биће и вама корисно, ако желите и ако ме разумијете!
