Пише: Иван Милошевић

Наврли ДПС медији и службеници, пардон посланици ДПС-а на тужилаштво и полицију да осуди и заштити новинарску екипу „Градске ТВ“. Траже да држава покаже снагу, да тужиоци зашиље оловку, а да полиција поступи по наређењу и похапси све оне који су јуче вербално, како сами кажу, напали новинарску екипу „Градске ТВ“. И са правом то траже, али откуда њима право да то траже, када су као заливени ћутали када су се хапсили новинари који нијесу били по вољи ДПС-а, када су били на стубу срама што су их таман те колеге из „Градске“ или већина њих, проглашавали страним шпијунима и када су чак били у затвору! Тада разни Николићи, Бошковићи, Станковићи и остала медијска и остала машинерија ДПС-а нијесу ни гласа пустили – тада је то било оправдано, тада је то било здраворазумски и похпшени новинари су то и заслужили! Данас када су се у тој ситуацији нашли њихови новинарски пулени, кукају гдје стигну, траже правду и правицу, траже казне и лисице! 

И ту је основни проблем реакција на новинарске нападе! Очигледно да ДПС медији и њихови медијски активисти сматрају да су само они новинари и да су само они угрожени, док сви остали могу да добију ону ствар и нека се буне колико им је воља – њихова правица је само њихова правица и новинари су само њихови новинари. Е, па мало морген, медијски активисти ДПС-а или новинари, како волите себе да називате!

Када дође вријеме у Црној Гори да сви припадници медијске заједнице, посебно новинарска удружења, једногласно осуде нападе на новинаре без обзира на то из које редакције доказе и какви су им идеолошки и остали ставови, онда ћемо моћи да кажемо да је новинарство у Црној Гори стало на своје ноге и да мисли својом главом! До тада, нека је са срећом такозваним новинарима из ДПС-а ешалона који мисле ДПС главом и који дувају само у једра те странке и објављују све и свашта што челници и остали активисти те странке кажу! 

Стога, медијски активисти из „Градске“ огласите се у сваком моменту када су новинари нападнути и прије тога не чачкајте по њиховим биогрфијама. Много тога сте посљедњих година прећутали, да би данас сви у глас осуђивали свакодневне невоље на које наилазе ваше екипе! Осјетите мало и ви како је то када вас неко напада, а сви остали ћуте! Није ни то лоше за личну и професионалну катарзу!