Пише: Иван Милошевић

Крново данас. У подножју вјетрењача окупили су се потомци четника Омладинског гвозденог пука да одрже парастос својим прецима и поруче да више нема ћутања, да више нема скиривања и дошаптавања. Партизани, црни врани, крајем августа 1944. године на висоравнима Крнова стријељали су више стотина четника, заправо младића који су у то вријеме били на Крнову на обуци. Чекали су искрцавање савезника, а дочекали су помахнитале партизане. Егзекуција извршена током 24. и 25. августа 1944. године у црно је завила многе породице у Љешанској нахији, Бјелопавлићима и осталим крајевима Црне Горе. Егзекутори су након рата проглашени народним херојима, а о невиним жртвама њихове одмазде и братске омразе ћутало се деценијама, скоро до данас. Како кажу потомци побијених о несрећним припадницима Гвозденог пука говорило се шапатом и дуго се о њиховој невиној крви није смјело причати.

Јаме на Крнову крију тајну једног од највећих комунистичких злочина у Црној Гори и уколико буде правде, посебно Божје, биће изнесен на свјетло дана, опојан и сахрањен како доликује људима. Доста је било ћутања о звјерствима комуниста и Црна Гора мора да се суочи са њиховом крвавим траговима и затражи опроштење од потомака мученика са Крнова. Партизани нијесу убили борце, убили су на Крнову дјецу од 18 до 20 и још по коју годину, која нијесу била наоружана, али комунисти нијесу имали милости. Они не праштају ни дјецу када нијесу са њима, а Крново је крвави доказ њихове наопаке идеологије и братске мржње.

Вођени Божјом правдом данас су се на Крнову окупили потомци побијених младића. Старији од својих предака и чак у поодмлаклим годинама пели су су се на један од крновских врхова да ураде оно што је требало да ураде још прије пола вијека. Да се поклоне невиним борцима Гвозденог пука и својим прецима за које комунисти, црни врани, нијесу имали милости. Старине у поодмаклим годинама пели су се на један од крновских врхова да присуствују парастосу и пољубе крст који је у знак сјећања на четнике Гвозденог пука данас постављен и освјештан под небесима Крнова. Док је трајао парастос и вјетрењаче су стале, као да су и оне одавале почаст невиним четницима, младићима који још нијесу сазнали ни шта је љубав, а морали су да оду са овога свијета, јер су тако хтјели злочинци са петокраком на челу, браћа – разбраћа којима је идологија попила мозак и извукла нож из појаса и напунила реденике и натјерала их да окрваве падине Крнова и планинске јаме узнемире невиним јауцима побијене младости. Још увијек по Крнову су разасуте кости младих четника, новомученика и комунистичких страдалника и још увијек се чује њихов вапај за правдом. 

Парастос четницима гвозденог пука служили су свештеници Црногорско приморске митрополије. Позвали су окупљене потомке и остале који су данас били на Крнову да опросте гријехе, али да не забораве злочин. Немају људи на то право, па и када забораве, Бог их опомене и позове да се врате себи и памте злочине своје браће. Не да би се светили, него да не би дозволили да се нешто слично понови.

На Крнову су данас говорили потомци побијених четника. Зоран Павићевић и Вукашин Вукчевић уз молитву и под небесима Крновима опростили су се након 78 година од својих најближих. Као да су их на тренутак вратили у живот, загрлили и сузама залили кости својих неопојаних предака! Негдје иза вјетрењача, иза крновских врхова и испод крновских висоравни, као да се чуло олакшање, као да су се ливаде заталасале и као да су невине кости испустиле свој задњи јаук – јер ипак неће бити заборављене и неће бити сурване у јамама. Трачак свјетлости данас је обасјао јаме на Крнову које и даље чувају невине кости невиних четника Гвозденог пука за које партизани, црни врани, нијесу имали милости. 

На Крнову је данас постављен крст са натписом за сјећање на Гвоздени пук. И то послије 78 година ћутње и шапата. Као да се у његовом подножју сабрала сва вишедеценијска ћутња и као да је она сама палила и гасила свијеће у дну крста.

Телеграмом је парастос одуховио и велики срспки пјесник Матија Бећковић. Ипак, печат данашњем парастосу дао је Стеван Вујичић. Старина из Никшића, 84 године, не мари за године и деценије. Док дише бори се за истину о комунистичким злочинима широм Црне Горе и не да младима да стану и кажу да то више није важно. Стеван сматра да је то најважжније и да нема одласка на онај свијет док се онај и овај свијет не помире, док се мртви не поздраве са живима, а и живи међусобно не кажу себи да су браћа и да нема те идеологије која то може да промијени. Стеван Вујичић као да је читав саздан од боли невине побијене младости и њиховог орава да буду живи и да се радују животу. 

Било је данас лијепо бити на Крнову. Вјетрењаче су стајале и нијесу ширила своја крила, немо су поздрављаље групу потомака и поштовалаца четника и одавали им признање што су дошли и узбуркали духове крновских јама!

Сви су обећали да ће доћи на Крнову и наредне и осталих година, да ће овдје израсти из кости мученика капела покајница. Биће то знак да смо сазрели као браћа и да увијек треба опростити, али да никада не треба заборавити. Крново то зна!

На крају порука пјесника.

-Не заборавите, драги пријатељи, да и мене убројите у оне који данас заједно с вама пали свећу задушницу на братобилачку крновску касапницу. Више је вакат да се и у Црној Гори заврши Други светски рат и каже истина о безгробној војсци коју знају и врапци на грани, навео је у писму академик Матија Бећковић.