Завичајну Награду ”Радомир П. Губеринић”,за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића која се додјељује истакнутим појединцима који су са простора Васојевића а, који објављују дјела која афирмишу овај крај успоставили су 2013.године Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране и часопис ”Глас Холмије”. Награда ће бити уручена на Видовданским свечаностима” у Беранама.

Овогодишњи жири за додјелу награде ”Радомир П. Губеринић”, у саставу историчар Горан Киковић,предсједник и чланови: Благоје Шарић и генерал др Лука Кастратовић,донио је одлуку да награда припадне Михаилу Микану Перовићу.

Предсједник жирија Горан Киковић је истакао следеће:

Михаило Микан Перовић, рођен је 1940-те године у Краљима, Општина Андријевица. Основну школу је завршио у Краљима и Андријевици а гимназију ,,Панто Малишић” у Иванграду (Беране). Апсолвирао је на правном факултету у Београду, а као правник радио у Андријевици и Беранама. Бавио се у младости спортом а као студент био и члан атлетског клуба ,,Партизан” у Београду. Истакнути је члан извиђачке организације Црне Горе, од њеног оснивања 1956. године и организатор многих манифестација за извиђаче широм СФР Југославије. По повратку у завичај једно вријеме је радио као секретар Занатског грађевинског предузећа у Андријевици. Потом све до пензионисања у Републичком секретаријату за унутрашње послове.Био је активан у културном и друштвеном животу у Краљима и Андријевици. У дужем временском периоду учествовао је у политичком и друштвеном животу а и у осталим областима друштвених активности у свом крају зашта је награђиван различитим наградама и призањима.

Аутор је дјела:

– Црвени крст у Горњим Васојевићима (2005.)

– Сјај времена и историје-хроника о Краљима и Барама Краљским (2006.)

– Одред извиђачи Милан Перовић-Краље са коаутором Игором Ћировићем (2009.)

– Отргнути од заборава ,,портети знаменитих личности Бара Краљских кроз историју” у издању Књижевне заједнице Југославије. Београд (2010.)

– ,,Сјећања”-записи у издању Удружења српских писаца у отаџбини и расејању-Андријевица (2018.)

– Монографија Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918. (2019) Предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца-Андријевица.

Члан је многих књижевних удружења у Црној Гори и Србији, као и уређивач-сарадник у великом броју листова и часописа за књижевност, културу и историју .

Живи и ствара у Краљима крај Андријевице.

КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ ”РАТКО ДЕЛЕТИЋ” ЗА 2021.ГОДИНУ ДОБИО МИЛАН МАНЕ ЦИМБАЉЕВИЋ

Жири у сатаву: предсједник жирија Вулко Шћекић ,пјесник и чланови: пјесници Радован Обрадовић и Жарко Бојић,донијели су одлуку да ово признање које је успостављено 2017.године додијеле пјеснику Милану Манету Цимбаљевићу.

Скуп је поздравио књижевник Вулко Шћекић,који је овом приликом рекао:

Драги пријатељи, браћо и сестре

Диван је осјећај бити у одабраном братском колу било којим поводом а посебно на данашњи дан, за Србе велики и свети дан, на Видовдан када се окупљамо ради молитвеног спомена Светих Косовских мученика, оних који као војници са својим царем Лазарем на судбоносном пољу Косовскоме, силно љубећи слободу и положише своје животе на бранику своје државе, свог народа и своје вјере православне због чега их Господ уврсти у непобједиву Небеску војску а посебно када си у позицији да као предсједник жирија за додјелу књижевне награде ”Ратко Делетић” за 2021 годину исту уручиш овогодишњем лауерату и уз то проговориш пар ријечи о пјесништву и његовом величанству пјеснику. Сматрах за упутно и корисно послужити се са пар туђих лијепих ријечи имајући наум стих Црногорског краља и пјесника Николе И Петровића који гласи: „Све од чојка човјек прима, сваки дан се уче људи, од добријех примјера се, не користе само луди“. Дозволите ми драги пријатељи да кажем пар ријечи о поезији као одразу љепоте, љубави, среће, туге и бола у времену и простору и о пјеснику као о нечем лаком, крилатом и светом – тумачу Божанства како Јован Дучић рече.

Сматрајући да ништа није свршено, да реалан живот није ни довољно лијеп ни довољно велик пјесник гради да би га доградио и ствара да би га довршио. Увидевши кроз своје стваралаштво савршенство онога који је све створио пјесник је први Бога објавио те с правом Јован Дучић светионик наше књижевности и Српског језика рече: „Одиста имају само два Творца у Свемиру, Бог и Пјесник. Први све почне а други све доврши. Ма у којим годнама ако човјек ствара он је младић. Ново дјело је као и новорођено дијете, продукт човјека младог и моћног. Зато је и тајна пјесниковог стварања исто тако дубока и необјашњива као и тајна Божијег стварања. Хришћанство као религија је поезија љубави и доброте и једино религија и бол су како Дучић рече два извора стварања и двије љепоте које никада не мијењају своју снагу над људима. Све умјетничко се зачиње у њима двома. Нема великог дјела које није поникло из бола и нема великог стварања без великог бола. Све се родило из бола и крви као и дијете. Драги пријатељи. Пјесме су плод надахнућа одређеним тренутком. Разне су теме и разни мотиви пјесничке инспирације али су се три теме кроз вјекове и кроз генерације показале као најфаталније а то су: Бог, љубав и смрт и оно што је интересантно пишући о те три теме још ниједан пјесник није достигао врх савршенства.

Савременици записаше на основу свједочења присутних да су задње Дучићеве ријечи биле: Вјерујем у Бога и у Српство. Дучићевом дуплом вјерујем не би ништа одузео али бих у славу Свете Тројице додао и треће Вјерујем. Вјерујем да је Господ предодредио Српски народ за нешто дугочекано, Божанско, велико и свето. Зато и допушта да Српски народ већ дуги низ година пролази кроз паклене муке како би попут злата, које мора кроз ватру проћи да би постало чисто и достојно Божанске чистоте и Српски народ био достојан, Божанског обећања.

Драги пријатељи.

Часопис ”Глас Холмије” је 2017. успоставио књижевну награду ”Ратко Делетић”. Награду за 2017.годину добио је пјесник Драгомир Дале Ћулафић, за 2018. Пјесник и новинар Дарко Јововић, за 2019. годину награда је припала пјеснику и књижевнику Радомиру Стојановићу, док је награду за 2020. добио књижевник и пјесник Вулко Шћекић. Жири којег чине: предсједник жирија Вулко Шћекић, и чланови: Радован Обрадовић и Жарко Бојић су одлучили да Књижевна награда ”РАТКО ДЕЛЕТИЋ” за 2021 годину припадне пјеснику Милану Ману Цимбаљевић.

Милан-Мане Вукајлов Цимбаљевић, је рођен 1944. године у Дапсићу код Берана. Основну школу завршио је у Дапсићу, а гимназију у Беранама. Завршио је Вишу педагошку школу – група Математика. Радио у ОШ ”Радомир Митровић” у Беранама као наставник математике. Бавио се друштвено-политичким радом у омладинским, синдикалним и партијским органима. Добитник је више награда и признања. Слика портрете, поезијом се бави од ране младости. Објавио је збирке пјесама: ”Ђак и нешто”, ”Узми књигу”, ”Књигу узми”, ”Тражим човјека”, ”Горски зов”, ”Сунцогледи”, ”Грлице” и ”Колијевка”. Био је уредник листа за дјецу ”Искра”. Био је члан Савеза писаца аматера Црне Горе од 1978. Године. Објављује своје текстове у часопису ”Глас Холмије” и листу ”Пензионер”.

Члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријевица, члан књижевне заједнице Југославије, члан Удружења књижевника Црне Горе, члан Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране и предсједник секције за Дапсиће. Изабран је 1. децембра 2019. године за члана Управног одбора Српског историјско-културног друштва ”Никола Васојевић”-Беране.

Господине Милане Мане Цимбаљевићу. У нади да ћеш често бити прикључен на небески прекидач наталожене мудрости и духовности претходних генерација којег ми просто зовемо ИНСПИРАЦИЈА или надахнуће и да ће се из твог пјесничког пера излити још много лијепих стихова честитам ти на награди и молим те да приђеш и примиш награду.

НАГРАДУ ”ЛАЗАРЕВО СЛОВО” 2021.ГОДИНУ ДОБИО ПЈЕСНИК ДАВИД ЛАЛИЋ

Награда ”Лазарево Слово” за 2021.годину припала је пјеснику Давиду Лалићу.

Удружење Српских књижевника у отаџбини и расијању са сједиштем у Андријевици је од 2018. установило награду ”Лазарево слово”, које је за 2018. године додијељено историчару Горану Киковићу, за 2019.годину проф.др Драгомиру Кићовићу, а за 2020.Књижевнику Миловану Мишу Кубуровићу. Награда ће бити уручена на ”Видовданским свечаностима” у Беранама.

Жири у саставу Предсједник жирија Бранислав Оташевић, и чланови: Милован Мишо Кубуровић и Миличко Трифуновић,донио је једногласно ову одлуку.

Бранислав Оташевић предсједник жирија је истако следеће:

Давид Влајков Лалић је рођен 28.10.1955. године у Цецунима, општина Андријевица. Основну школу учио је у Цецунима и Коњусима, гимназију у Беранама. Студирао је прâва на Сарајевском универзитету.Од 1992-2007 био запослен у Управи за одбрану РЦГ. У НАТО агресији и рату против Срба 1992-1999. године на просторима СФРЈ био на одговорној ратној дужности самосталног савјетника за оперативно планске послове и употребу јединица цивилне одбране на подручју одговорности Одсјека за одбрану Андријевица. Завршио је школу резервних официра пјешадије у Билећи и има чин резервног капетана прве класе.

Истакнути је борац за права српског народа из познате традиционалне, интелектуалне породице и братства Лалићâ. Током студентских дана у Сарајеву дружио се са војводом Војиславом Шешељем и Момчилом Мандићем као и са српским васојевићким студентским лобијем у Сарајеву што је оставило на њега дубок траг па ће одредница у његовом животу постати борба против неправде и отпор непријатељу.

Почео је да пише још као гимназијалац и студент и објављивао је стихове у ”Слободи”, ”Јединству”, ”Београдским књижевним новинама”, ”Стварању”, ”Јудексу”, ”Гласу Холмије”… Учествовао је на Струшким, Ратковићевим, Јудексовим вечерима поезије… Лауреат је многих награда за поезију – ”Ристо Ратковић” у Бијелом Пољу, ”Бранко Миљковић” у Нишу, ”Петар Стошић” у Бечеју, пјесничком сусретима у Пријепољу, ”Вршачким књижевним сусретима” и широм Србије и Црне Горе, као и на простору бивше Југославије.

Пише књижевне критике и рецензије.

Објавио је збирке поезије:

”Сеобе”.

” Востани Сербије”.

Заступњен је у неколико антологија и зборника. Члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању, члан Југословенске књижевне заједнице и члан њеног управног одбора. Члан Издавачког савјета часописа ”Глас Холмије”.

Ради у локалној управи Андријевица од 2010. године.

Живи у Цецунима и Андријевици.