Традиционално, и ове године су се Милићи за празник Успења Пресвете Богородице сабрали код своје Цркве, која му је посвећена да прославе Вељу Госпођу. Додали су још једну годину дугачком низу који броје, подсјећајући се своје славне историје и исто тако славних и јунаћких предака, који своје животе дадоше за част и отечевство, за будућност потомства кроз све наредне године, деценије и вјекове.
Знаменити војвода Милија, са сином војводом Вуксаном и још седам братственика, из Цркве се незапамћеном храброшћу бранише од силне турске војске и Нуман-паше Ћупрелића, јуначки сви погибоше и од Цркве направише себи гроб свијетли и споменик док свијета буде.
Од тада, 1714.године до данас, избројили су Милићи и свеколика слободарска Црна Гора 309 година, три вијека и девет година више, а луча слободе, тада запаљена, и данас гори и освјетљава нам пут којим ходити треба. Мало је Божјих дарова којим се даривати може, као што су Милићи даривани, да се могу сабирати на овом светом мјесту и подсјећати на своју славну прошлост.
У поводу празника Велике Госпојине служена је Света Литургија. Служио је јереј Игор Пешикан, парох цетињски. Присутнима је литургијско појање било уљепшано са неколико женских хорских гласова. Послије Литургије обављен је трократни опход око Цркве и пререзан славски колач.
Отац Игор се, очито задовољан и надахнут, кратком бесједом обратио присутнима, честитајући славу Цркве. Подсјетио је на важност оваквих сабрања, у циљу очувања идентитета, вјере и традиције и позвао на братску љубав и разумијевање. Посебно је нагласио потребу за ширењем љубави и поштовања према свим људима, без обзира на њихову националну, вјерску или било коју другу припадност.
На крају бесједе о. Игор је пожелио Милићима, да се на Ресни – у срцу Катунске нахије, сабирају још много година и да их сваке године буде више.
Чедомир Милић
