Прилог припремио: Горан Киковић, главни и одговорни уредник часописа ”Глас Холмије” из Берана

У организацији Удружења браства Шћекића ”Шћек” обновљено је гробно мјесто претка пророка старца Стања Шћекића, који је обновљен послије 350 година и о томе свједоче горњи и доњи надгробни крстови који су сачувани и саставни су дио новог спомен обиљежја. Освећење су обавили свештеници Српске православне цркве протојереј ставрофор Драган Ристић и јереј Александар Раковић, док је над његовим одром и спомен обележјем изговорио књижевник Вулко Шћекић.

–Браћо и сестре, драги пријатељи! Гробља по природи асоцирају на тугу, бол, муке и сузе. Али је моја душа данас заиста радосна што се, девастирано спомен објележје тј. поломљени крст Пророка Старца Стања Шћекић на овом гробљу уздиже, подиже и обнови и име му освану на гранитој плочи, видљиво и за Небо и за Земљу. Када сам не тако давно боравио у Београду код брата Акса Шћекића поклоном једне књиге, као да ми је отворио тешка врата давних времена, јер сам се први пут упознао са пророчанством Старца Стања Шћекића. Наиме, најпознатији Србски етнолог Милан Милићевић је 1894. год. прије 129 година путовао и истраживао по Србским земљама, боравећи и у овим крајевима и своја истраживања објавио у књизи Живот Срба Сељака, у којој су први пут записана пророчанства Старца Стања Шћекића. Говорима на гробљу, овим и сличним поводима, поред родбине и пријатеља увијек присуствују и многе душе наших предака чији земни остаци почивају на том гробљу да чују шта ће се све рећи о становнику који станује на заједничкој адреси њиховог вјечног боравишта те сам више него сигуран да су због поштовања Старца Стања многе душе чији земни остаци почивају на овом гробљу измолиле од Господа дозволу да данас буду са нама и са душом пророка Стања па желим да искажем велико хвала рођацима како данашњим житељима овог села тако и оним који сада почивају на овом гробљу што за свог живота, заједно са комшијама, поносно чуваше овај гроб и успомену на пророка остављајући аменет својем потомству да то исто чини и ако је име на крсту ако га је било давно нестало. Због љубави према Старцу Стању, до пред крај живота, остављаху породици аманет да их када умру сахране у Стањов гроб да би уочи саме кончине када се успоставља стварни контакт два свијета када прогледаше духовним видом и када њихове душе видјеше светост пророкова гроба молише породицу: „Не кумим вас Богом, не тамо, не дирајте то“. И гроб опстаде скоро 350 година Господ је до сада у свим временима слао на земљу благочестиве људе да одређени богоугодан посао обаве: Да цркву сазидају или обнове, ријеч Божју или поруку народу пренесу. Бог им је као прегаоцима давао махове и снагу и често кроз њих зборио. За то налазимо потврду у Светом Писму када је слао на проповијед Апостоле. Када Му рекоше да не знају шта ће зборити рече им: „Идите и не бојте се шта ћете зборити, ја ћу зборити кроз вас“. Те људе обдарене могућношћу кретања кроз вријеме народ је просто звао пророцима или видовњацима (видиоцима будућих догођаја) или прозорљивцима. Јер Христа као победиоца над победиоцима обгрлио је наш народ прије више од 1000 година и од њега се не одваја. Ништа му од Христа не би драже светије и свјетлије, и Његов крст постаде застава нашег народа. Свако вријеме, сваки човјек, и ако је његов живот на земљи мјерен космичком мјером један трен, ни трептај ока, оставља на земљи свој траг да и послије њега једно вријеме живи. Неки трагови брзо изблиједе и нестану а неки бивају дубоко урезани у колективну свијест и памћење будућих нараштаја. Ми се налазимо на мјесту епилога једног трага који је дубоко урезан у колективну свијест и памћење и нашег Братства и нашег народа. Крај велике светиње гдје су похрањени посмртни остаци Пророка Старца Стања Шћекић прије скоро 350 година који постаде духовна кичма и нашег братства и нашег народа у овом крају како рече наш брат Микан Раичевић. Милићевић записа: Старац Стањ Шћекић је био један од Шћекиних синова. Заједно са оцем и свом породицом напусти родно мјесто у Пиперима и досели на Залоквицу. Живео је у више мјеста, а у зрелим годинама се пресели код Шћекића на Бабино, гдје је и умро, и на Бабињско гробље сахрањен. Много је пророковао, па су га многи упоређивали са Нострадамусом и називали га Српски Нострадамус. Сам је научио читати, у својим зрелим годинама, идући за стоком. Причају да је, имао неку књижицу, у коју је гледао кад пророкује, и кад нешто жалосно казује. Онда је, веле, плакао, и даље гледајући у ту књигу. Очито је да је анђео Господњи Старцу Стању са Неба донио Књигу Тајни, ту књижицу у коју је гледао кад би пророковао у којој су се отварале оне тајне које би Господ желио да пророк народу пренесе. До у детаље је говорио о појави цара у опанцима, о појави Црног Ђорђа Карађорђа. „Јавиће се један црни човјек оздо од утока Лима у Дунав. (Лим тече у Дрину, Дрина у Саву, а Сава у Дунав, али они горе говоре тако као да Лим непосредно пада у Дунав). Тај човјек ће се звати Цар у опанцима. Он ће много Српскога народа ослободити од Турака; доћи ће и до нас, и жељеће састати се с једним брадатим човјеком од Мора (а док се они могну састати дотле ће много несрећа бити). Ми ћемо се надати да Цар у опанцима и нас ослободи, али ће се он убрзо вратити, и нас неће ослободити. Они које ослободи, живеће лијепо, и послије њега имаће своје владаоце. Послије тога, удариће Турци на нас, и поробити нас и растјерати. (Цар у опанцима неће дуго живјети) ”. Најавио је појаву лажног цара Шћепана Малог, (Други ће се човјек јавити са Запада од Мора. Зваће се Цар мали. За њега ће знати сва Јевропа. Он ће завладати овом нашом земљом. Поставиће суд у сваком потоку. Ни он неће дуго владати нити ће се држати дуго у нас оно што он уради“.) Најавио је погибију Махмут Паше Бушатлије и нестанак Бушатлија из Скадра, најавио је појаву жутог сјемена (кукуруза) које ће нахранити земљу и појаву дроге „Изаћи ће димпалије у народу, и људи ће гутати дим од траве као што гутају воду, вино и ракију”.,,Доћи ће вријеме када ће и мала дјеца бити димопије” Видио је и најавио турску погибију код Манастира Мораче и на Буковој Пољани. Најавио је турску погибију на Рудешу и подјелу огромног заплијењеног наоружања, и блага. Најавио је оба велика светска рата када ће многе државе у Европи заратити међу собом. Доћи ће Црнокапе и Црногаће к нама; и наши људи носиће црне капе и црне гаће, мјесто ових што носе сада”. Многа његова пророчанства су се испунила зато му се име тако добро памти и често помиње. Али једно пророчанство Старца Стања тада Србски етнолог Милан Милћевић не забјележи а народно предање га запамти а то је пророчанство о овој старини који још стоји усправно, пророчанство о овом сувом бору. Бор је, у вријеме Старца Стања био у пуној снази и здравини. Стањ је тада казао: „Кад се овај бор осуши биће велика несрећа у нашем народу. И бор се осуши у вријеме и након другог свјетског рата. Како је народ од старина овај бор поштовао као свето дрво један силан турчин се зарече да ће посећи бор на Бабињском гробљу. И пун себе дојаха на бијесна коња да зли наум обави. Физичка снага стопљена са мржњом према свему Србском па и бору којег су Срби сматрали светим, знатно засјече бор. Даље скрнављење светиње Сила Божија не мога дозволити. Силник као покошен мртав паде поред рањеног бора. Свједочећи о виђеном чуду никада нико више и не покуша да нанесе зло овом бору. Послије завршетка другог свјетског рата, када ограђиваху гробље, једном бабињанину, комунисти Микошу Боричић сметаху двије гране овог бора. И ако га други молише да то не чини одсјече их и пребаци са друге стране ограде. Да би народу доказао да је вјеровање у светост овог бора празновјерје, од одсјечених грана отпиље неколико парчади и у наручје понесе кући за луч за потпалу. Жена Пејка када то донесе гласно негодова. И опет сила Божија не окасни. Микош и над кућом и око себе видје велику пламену свијетлост од које му тијело обамрије и онемоћа, немоћно да се и помјери па сам немоћан да ишта уради завапи жени: „Пејка спасавај, помажи, ја не могу више. Врати то што донесох на гробље“. И Пејка без страха у наручје покупи сву донету парчад од гране бора и понесе на гробље. Када се врати кући, пламена свијетлост над њиховом кућом бијаше нестала.

У име Удружења браства Шћекића ”Шћек” присутнима се обратио и предсједник Управног одбора др Рајко Раичевић, који је истако значај обнове овог споменика како за Шчекиће и Бабино, тако и за цијелу Лимску долину. Он се захвалио свима који су на било ккоји начин учествовали у организацију овог значајног пројекта који се обнавља послије350 година што говори да нисмо заборавили своје часне и важне претке. А један од њих је свакако био и Старац Стањо Шћекић, велики пророк и човјек изузетног знања за то вријеме. У име мјештана Бабина и Полице се обратио Слободан Ђуришић, који је рекао да му је изузетна част указамна да овдје кеже неколико ријечи о значају ове личности за Полицу и овај крај и поготову се захвали потомцима што нијесу заборавили на своје славне и великепретке и овим поводом се захвалио браству Шћекића на указаној части да каже ове ријечи. Уручене су захвалице многим организацијама и поједницима а међу њима и ”Глас Холмије” за медијску промоцију о старцу пророку Стању.