У Горњем Заостру код Берана одржано je вече историје традиције,гусала и епске поезије у оквиру које је организована и промоција часописа Глас Холмије. У програму су учествовали: Горан Киковић, главни и одговорни уредник редакције часописа Глас Холмије,Вулко Шћекић, члан издавачког савјета часописа Глас Холмије,Миличко Трифуновић, члан Издавачког савјета часописа Глас Холмије, пјесник Радоје Мишковић и гуслари: Саша Лакетић, Жарко Поповић, Синиша Петрић и Вујадин Добрашиновић.
Скуп је поздравио и прочитао проглас потомака и вече успјешно водио историчар Горан Киковић, главни и одговорни уредник часописа Глас Холмије,који је истакао да је овај скуп потомака оних људи чији су се преци борили за краља и отаџбину и који су били против Хитлера и фашизма. Он је истакао да се овом вечери обиљежава борба над фашизмом и другим идеологијама које су биле диктаторске и чија дјеловања је осудио и Савјет Европе, ЕУ и друге демократске међународне институције.
Зато потомци невино страдалих припадника Југословенске војске у отаџбини позивају Јакова Милатовића, као првог послије Другог свјетског рата легитимно изабраног предсједника слободне Црне Горе да посјети мјесто у којем се одржава парастос невино страдалим припадницима Југословенске краљевске војске у отаџбини под командом антифашиста Драже Михаиловића, министра у влади која је била у Лондону и борила се на страни савазника САД, Енглеске и СССР’а и војводе Павла Ђуришића, који је био вођа устанка 13 јула у Беранама и њемачки заробљеник у Логору Стриј од стране фашистичке Њемачке и потом убијен од стране усташа у Јаснеовцу.
На скупу је затражено од државних органа Црне Горе, да се на основу докумената и архивске грађе, која је објављена последњих деценија у слободној, демократској и европској Црној Гори, за коју се и ми залажемо равноправно третирају два антифашисичка покрета отпора фашизму и то: партизански и четнички покрет, односно припаднициЈугословенске војске у отаџбини.
-‘Подсјећамо Вас уважени предсједниче Милатовићу, да нема европских интеграција без братског помирења међу нама, јер давно су наши преци рекли „ко неће брата за брата тај хоће туђина за господара“. Такође се мора ријешити и питање рецесије и конфискације имовине и мора се потомцима невино настрадалих припадника ЈВу О вратити одузета имовина, част и достојанство, јер све су то услови истинске демократизације у нашем друштву без којих нема одласка у породицу европских и демократских народа. Стога ми, потомци невино страдалих припадника Југословенске војске у отаџбини, захтијевамо од Вас као и нашег предсједника којега смо гласали на предходним изборима и других надлежних државних органа да се наша држава Црна Гора напокон истински помири и придружи друштву развијених демократских земаља”. Такође тражимо до Вас који баштини тековине тринестојулске Црне Горе, да се након пада последње комунистичке дикататуре Мила Ђукановића дозволи да се у Горњем Заостру код Берана подигне споменик једном од вођа тринаестојулског устанка у Беранском крају Павлу Ђурушићу, наводи се у прогласу.
На скупу је поручено да потомци страдалих припадника Југословенске војске у отаџбини, захтијевају од Јакова Милатовића, да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, гдје је свима дозвољено право на гроб и споменик, омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу, у Горњем Заостру код Берана.
– Треба да посјетите ово мјесто и да истински помирите Црну Гору, јер сте то обећели народу. Добродошли у Горње Заостро код Берана, које је било центар отпора фашистичком окупатору, истакнуто је у прогласу.
Предсједник Удружења добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране Миличко Трифуновић, члан Издавачког савјета часописа Глас Холмије, Истакао да је Глас Холмије годинама пратио рад Удружења чији је циљ постојања данас да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама постоји од 15. новембра 1996. године и ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје органе: Скупштину, предсједника, четири потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа.
Удружење је у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је уз помоћ шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја и то: 1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ђурђеви Ступови; 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици; 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевићâ на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника; 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак; 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик; 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих Луга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу; 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810-1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором – Полица; 2011. године подигнут је споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре. Прошле 2022. године тачније 18.септембра подигнут је споменик погинулим јунацима Горњих села у вријеме Првог српског устанка када је овај крај био попаљен и становништво поубијано од арнаутских хорди из сјеверне Албаније.