Први предсједник Бошњачке академије наука и умјетности, члан Европске академије наука и умјетности, академик Ферид Мухић је на последњој промоцији књиге “Онтологија ислама” одржаној у Рожајама, говорио је и о Петру II Петровићу Његошу. Истакао је да Институт за историју, демографију и антропологију Санџака мора избрисати историју лажи и написати историју истине, те да мора избрисати потпуне фалсификате о демографији.
Мухић је нагласио да ће бити врло снажних отпора том подухвату и да то не може ићи лако, наводећи примјер наводне дубоке неправде.
–То је конкретно слика Бошњака на просторима Црне Горе из перспективе Његоша. Његош не дјелује као велики пјесник, он дјелује као идеолог мржње, њега тако прихватају. Он је инспиратор, његова поезија, његова истрага потурица је реални инспиратор онога што нам се дешавало и 43. и 95. године, и онога што се дешава у Пљевљима, што се дешавало прије двије-три године као што је натпис „смрт Турцима“ и тако даље. То је то, то је та чињеница, да ли има 60.000 референци на поетску продукцију Његошеву, то није битно. Битно је да је он кроз ту призму, кроз тај дио његове поетске продукције прихваћен и најактивнији, да је он алиби онима који продужују тај исти анимозитет према Бошњацима и према исламу, тврди Мухић.
Каже се да је Његош писао о истрази потурица, али да није никада предузео ништа такво, што није тачно, истиче академик Мухић. Предузео је колико год је могао.
–Први случај је са 48 првака, бошњачких бегова које је позвао на разговор да се помире, да дођу у Цетиње, уз све гаранције да ће постићи мир. 48 првака, бегова су се одазвали позиву, мада су били сумњичави да ли му могу вјеровати. Кренули су. Постоји документ да је њих срео Мато Глушац, познати видовњак и да им је рекао: знам ђе идете. Упитали су га: хоћемо ли видјети Његоша? Рекао им је: Ви ћете Његоша виђети једно пола сата, а он ће вас гледати два мјесеца, а ви га нећете видјети. Међу овим беговима био је и један који је уснио страшан сан те ноћи и он га је протумачио тако да ће их Његош побити, те да је боље да не иду. Остали су рекли да су дали ријеч и да морају да оду, а човјек који је уснио сан је остао. Када су они стигли тамо, тако се и десило. После пола сата он им је одсекао главе свима и натакао их на копље, на зидинама Цетиња. Он је њих могао видјети а они њега нису, каже Мухић.
Истакао је да истину треба знати не да би се неко светио, већ због здравих односа између нових генерација.
–Било је, то су учинили они, то смо учинили ми, то је било тако али је то прошло, ми и даље живимо у истој држави. Треба очекивати да ће бити тешко да се те истине постепено уведу али треба бити свјестан да се оне морају увести, управо да би се могло живјети мирно, без осјећаја кривице, без осјећаја да не смијеш рећи „шта говори овај“. Откуд толика мржња према муслиманима, према хоџи, према мунари, према вјери, исламу? Ја нисам за то да се Његош забрани у школама, чак и у овом дијелу и посебно не у овом дијелу. Истрага потурица треба бити дио лектире, не забрањен, с тим што ће се знати и ова прича и с тим што ће се показати да иза тога стоји, у одређеним историјским околностима врло снажан напор да се ислам на неки начин сатанизира, закључио је он.
Извор: адриа
