У току своје историје уназад једанаест векова Србија је била Монархија. Почев од Вишеславића, па Немањића , Србија је на свом челу имала Монарха у виду великог жупана, краља, цара, књаза и опет краља, што је и створило једну дуговечну традицију. Круну је Србија губила само у време турског ропства и комунистичке диктатуре.

Друго:

Србија је досегла врхунце европске уставности и демократије под монархијом. Монархијски устави из 1888. и 1903. спадају у најдемократскије уставе тог доба. Успостављањем Монархије Србија би обновила своју уставност, утрла пут оживљавању демократске традиције и сврстала себе у ред напредних парламентарних Монархија Европе.

Треће:

У условима погубног наслеђа комунистичког режима тј. уназађене политичке културе и традиције демократског живота, као и вишедеценијске антимонархистичке индоктринације, успостављање Уставне парламентарне Монархије је залог обнављања демократског политичког живота и демократских институција. Ограничена власт Монарха у духу и по правилима уставне парламентарне Монархије, неспорни високи ауторитет Монарха као симбола јединства и трајности државе леже у темељима ове залоге.

Четврто:

Успостављање уставне парламентарне монархије, као супротности тоталитарном комунистичком режиму значило би тренутни раскид са бившим комунистичким режимом и коначно затирање свих његових трагова у чему лежи услов за свеколико оздрављење друштва, у првом тренутку, моралном и духовном.

Пето:

Успостављање уставне парламентарне Монархије би неминовно довело до враћања међународног угледа Србије које је она имала било као самостална држава , било у оквиру Краљевине СХС и Краљевине Југославије. Са оваквим уређењем Србија би повратила изгубљено пријатељство многих демократских земаља а пре свега европских монархија , што би отворило пут успешној привредној и свакој другој сарадњи.

Шесто:

Повратком монархије у Србију, остварили би се услови за бржи економски развој и просперитет нашег друштва, што би резултирало повећањем животног стандарда наших грађана и побољшањем квалитета живота.

Седмо:

Успостављање уставне парламентарне Монархије би значило и исправљање историјске неправде нанете Србији и српском народу чином нелегитимног укидања Монархије.

Извор: Удружење Краљевина Србија