Пише: др Петар Милатовић Острошки

    Драги рођаче Јакове, с обзиром да ме страни издавач притискао да што прије завршим есеј „Црногорска политичка мафија“, жао ми је што нећу моћи вечерас  да присуствујем обиљежавању  битке са Турцима у Мартинићима, а да  сам у могућности да одвојим мало драгоцјеног времена замолио бих вас лично нешто, па ћу то сада урадити у писаној форми.

     Врли предсједниче велике Црне Горе, која има мање становника него што ја имам сталних читалаца на свим континентима, знам да имате највећи могући кредибилитет у Бриселу, Фашингтону и осталим антицивилизацијским и антисрпским центрима, далеко већи кредибилитет од Мила Ђуканоића кога сте замијенили, наравно уз договор тамо гдје се то ради у бјелосвјетској помрчини, дакле, имајући у виду да сте изузетно цијењени свуда тамо гдје се припрема свилени гајтан за Србе, само кад би, макар дјелић тога, био цијењен код Срба у, на жалост и срамоту,  расрбљеној Црној Гори , друге би нам птице пјевале, а овако нама је најчешћа гласоносна птица црна кукавица, па имајући све ово у виду, драги врли и весели рођаче, упућујем Вам следећу молбу.

     Молим Вас и заклињем Светим Јованом Владимиром, првим српским свецем у Српској православној цркви, Светим Петром Цетињским, Светим Василијем Острошким, Светим Станком, Светим Стефаном Пиперским, Светим Арсенијем Сремцeм, свештеномучеником Јоаникијем (Липовцем) и осталим српским свецима, замолите све ваше врле пријатеље у Бриселу, Фашингтону, Билдерберг групи и Трилатералној комисији да одустану од планиране идеје да нас оптуже да смо извршили геноцид на Турцима у Мартинићима 1796. године, послије катастрофалног турског освајачког пораза  на Царевом Лазу 1712. године, на Крусима 3.октобра 1796. године кад је погинуо злогласни турски освајач Махмут паша Бушатлија, јер Турци нијесу могли да се помире са поразом у Мартинићима, затим на Грахову 1826. године,  на Вучјем Долу 1876. године и у још 25 пораза у турским освајачким походима на малену и слободарску српску Спарту Црну Гору, јер ми смо тада бранили своја огњишта као и у наметнутом братоубилачком рату од 1991. до 1995. године, укључујући Кравицу, Скелане и Сребреницу за коју ви рекосте (на запрепашћење свих Срба!) да се „догодио највећи геноцид послије Другог свјетског рата“, а ту реченицу сам чуо, док сте ви, као деветогодишњак играли кликере у подгоричком парку и у Дабовићима од Ханса Дитриха Геншера, Алојза Мока, Курта Владхајма, папе Војтиле и осталих србогладних србождера и са том Вашом реченицом, драги рођаче, сврстали сте се у најгоре могуће друштво, па Вам се сада пружа прилика да се искупите, да замолите све њих који су кумовали Вашем освајању предсједничке функције у Црној Гори да их уразумите како не би једног дана ускоро казали да су Срби извршили геноцид над Турцима у Мартинићима, на Царевом Лазу, Крусима, Грахову,Вучјем Долу и у још  25 одбрамбених бојева са турским освајачима непокорне српске Спарте Црне Горе.

     Још нешто бих Вас замолио, драги рођаче. Употријебите свој огроман ауторитет по овој бјелосвјетској помрчини да не дозволите да се у Европи и свијету прихвати лудачка идеја: несвршеног брице Јеврема Брковића, удбашког политичара Новака Килибарде, одсрбљених, односно бивших Срба, Алије Изетбеговића, Фрања Туђмана, Титовог генерала и Павелићевог историчара, Хариса Силајџића, Ејупа Ганића и осталих одсрбљених србофоба да се Његошев „Горски вијенац“ прогласи геноцидним дјелом, јер „Горски вијенац“ је бесмртном Његошу (чију завјетну цркву сруши na Ловћену сруши наш квазирођак Вељко Милатовић, ондашњи предсједник Црне Горе, у својству предсједника Одбора за подизање Мештровићевог усташко-комунистичког чудовишта, што је највећи културоцид у историји свјетске културе), а управо „Горски вијенац“ је бесмртном Петру Петровићу Другом Његошу обезбиједио трајно мјесто на врху историје свјетске књижевности заједно са: Хомером, Шекспиром, Гетеом, Толстојем, Достојевским. Моје петоро дјеце и седморо унучади научили су „Горски вијенац“ напамет за сваки случај, јер ако га забране ДЕМОНОкрате из бјелосвјетске помрчине да га опет из мудрих глава препишу и умноже.
    Свако добро од Господа Бога, довољно мудрости, српске разборитости и политичке коректности жели Вам Ваш рођак, иначе аутор 45 књига на српском и њемачком  језику, разумије се, у српску корист, односно на бранику српских виталних интереса!