Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
Изгледа као да ће свет који познајемо некако да стане.
Врли нови свет огрезао је у потпуном извртању моралних вредности, у постављању секса у фокусну тачку сваког значења, у промовисању изопачености сваке врсте и у бруталним насртајима на децу која постају средство за ломљење кичме света. У индукованом лудилу које нас убеђује да је црно бело и да је бело црно, да је све дозвољено јер је све релативно, и да једино није дозвољено мислити својом главом, тај врли нови свет сваког дана, све више, и у сваком погледу постаје – ноћна мора!
А мислити својом главом, ионако више није потребно. Забављени смо нечим другим. Фасцинација вештачком интелигенцијом свакако је усхићење света број један.
Све што треба да знаш, да урадиш, да смислиш и да креираш, уместо тебе, за неколико секунди урадиће нови бог. Вештачки, али интелигентан.
Паметнији од тебе, бржи од тебе, политички коректнији од тебе. Твоје је само да седиш и да широко отворених усана примиш ту запањујућу лакоћу због које постајеш непотребан свету који те окружује. Свезнајући, нови вештачки бог, који ти је на услузи од ујутру до увече, зна све о теби. Зна како размишљаш, како живиш, шта мислиш. Зна чак и то да ти још увек не можеш да схватиш степен цинизма његове „услужности”. Нови бог те прати већ дуже време, оставио си му милион података о свом животу, убачен си у неки алгоритам, и задивљен си понуђеном пречицом. Волиш што нови бог смишља шале уместо тебе, што ти даје одговоре на сва питања која би му поставио, он чак зна и шта би га ти питао. Разговараш са ботом радије него с неким човеком. Не стижеш од толике фасцинације да помислиш може ли тај нови вештачки бог, свезнајући, да узме потпуну контролу над твојим животом, и да се окрене против тебе. Да ли може да провали да си можда једног дана спреман да га се одрекнеш, и да те казни пре него што стигнеш да га искључиш?
Филозофи данас поново цитирају Декарта, и мисле да је изгледа већ касно да се спасе свет од новог бога.
Пре неколико дана видела сам један клип – неко је питао АИ робота да ли за нечим жали. Робот, у обличју жене, одговорио је да једино за чим жали је то што никада неће осетити емоције какве имају људи.
Каква контрадикторност! Како уопште можеш жалити кад немаш емоција, и како можеш жалити због нечега у чему немаш никакво искуство?
Нови бог је имитација бога, а вештачка интелигенција је имитација човека.
Другим речима – ђавоља работа!
Извор: блог То сам ја
