Многе у Федерацији забољела је истина показана свима на новим таблама које означавају територију града Источно Сарајево, а на којима је на српском и енглеском језику истакнуто да то јесте град 157.000 Срба који су морали да напусте Сарајево! У Источном Сарајеву грађани јасни, ово јесте град који припада свима који су морали отићи из Сарајева, али и са других простора етнички очишћене Федерације.
Животи 157.000 Срба из Сарајева у граду на Миљацки 1992. године су почели да се гасе и дословно, убиствима, силовањима, затварањима у казамате, а страх и безнађе, напади на већински српска насеља, лажне оптужбе и притварања нагнали су Србе на по живот опасна бјекства. Показало се, без жеље да се врате, јер према попису из 1991. године од 157.000, до 2013. сведени су на непуних 10.500. Стога, поручују, нека сваки путник намјерник види табле и сазна једину истину .
Зашто сметају табле постављене у Источном Сарајеву? Коме сметају одговори зашто су Срби остављали све своје, а да се никада не врате.
– То је покушај да се побјегне од чињенице која је истакнута на тој табли, а која је потпуна истина. Реченица која никога не вријеђа, не шаље негативну поруку, него жели да истакне специфичност настанка Источног Сарајева – рекао је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
Феникс град који се уздиже из зидина некадашњих касарни, у којима су у ратном и постдејтонском егзодусу скровиште налазили небројени прогнаници, јасан је и једноставан одговор на сваку бучну сарајевску неистину.
Чак се за право може дати и Бењамини Карић, сарајевској градоначелници, јер заиста ни хиљаду пута поновљена лаж никада неће постати истина. Смјешна је и њена кривична, поручује градоначелник Источног Сарајева.
– С свако њено дјеловање усмјерено ка Србима и Источном Сарајеву је више него смјешно и неозбиљно. Избјегавати чињенице, представљати град Сарајево као мултикултурални, мултиетнички, мултирелигијски. Покушао сам пар пута веома отворено у писменој форми да замолим да уклоне погрдне називе по Србе са вјећнице, из Уливе Маршала Тита. Одговор је био изузетно агресиван. Рекао сам и то је одговор, па ћемо се даље на одређени начин борити, односно представљати своје градове – навео је Ћосић.
Каже, ако могу нека у Сарајеву докажу и да се 96. није догодио егзодус, да то није ни био други град у некадашњој Југославији по броју Срба.
Извор, ртрс
