Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са свештенством служио је данас у 9. недјељу по Духовима, 22. августа 2021. љета Господњег, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Високопреосвећени се у свом архипастирском слову осврнуо на актуелна дешавања у Црној Гори поводом његовог предстојећег устоличења на Цетињу и позвао све на преображење, на шта нас призива сам празник Преображења, да се препородимо, испунимо Божије милости и свјетлости, Божије љубави, правде и доброте:
“Ја призивам и себе и све вас, и Цетиње и цијелу Црну Гору, да се преобразимо, да радимо о добру па ћемо добро и дочекати и добро виђети, и добро ће се Божије, кога има у изобиљу у овоме народу, умножити у нама. Даће Бог.
Човјек има тај унутрашњи порив да ствара, али врло често има унутрашњи порив и да разара, да упропаштава и обесмишљава, да тоне у бесмисао. Нажалост тога имамо у свим временима. Ево данас на Цетињу биће, како кажу, велика група оних који се противе да тај окупатор звани Митрополит Јоаникије Мићовић дође на Цетиње, да се устоличи. И јасно говоре да мене не признају за свога митрополита и да хоће да ме поћерају одавде.
Добро. Значи они су се мене одрекли, али ја као пастир, као митрополит, као човјек Јеванђеља, не могу њих да се одричем. То су моја браћа.То је народ који ми је Бог повјерио и ја мислим да у њима има много добра. Али како се од тога дошло и ко је ту све порадио да ти људи тако осјећају и мисле, то је већ друга тема. Могао бих ја да кажем штошта и њима, ако би смо хтјели да размијењујемо разлоге и мисли, ја сам увијек ту, али нисам рад да размијењујемо мржњу, пакост. Јер од мржње немамо ништа него мржњу, од пакости ништа него још много више пакости. Нисам спреман за то, али ако су спремни да разговарају, да ми кажу за нешто да нисам у праву, слободно нека дођу. Али ја не могу да грајем овдје испред Цетињског манастира, хоћу да разговарамо. И коме год је нешто нејасно у вези моје службе, ја сам спреман да разговарам. И спреман сам да одговорим, и видим да могу на свако питање да им одговорим, ако ћемо да разговарамо као људи, што је говорио Патријарх Павле. На то смо призвани, имамо нашу народну етику. Марко Миљанов који је носио јеванђелску етику говорио је шта је човјек, бити човјек је штитити другога од себе. Зато је наш Патријарх Павле говорио: Будимо људи.
А то урликање и манипулације, право да вам кажем, није ми то пријатно, али ако хоће баш неко да урличе и да прави петљавину па нека прави на свој образ. Ја не могу да се њих одречем, они су се мене одрекли. А ја њих не могу. Шта би било да се ја њих одречем? То би значило да их искључим из Цркве и предам проклетству, а то нећу. Али их упозоравам, да сами не навуку проклетство на себе, као много пута до сада. И тога се бојим, да ће то многи учинити изманипулисани људи, помрачени, злоупотребљени. Жао ми је дјеце и омладине, што се трују млади људи.”
Изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је посебно истакао као нетачне и тенденциозне тврдње да се наша Цркав зове црква Србије:
“Не зове се наша Црква црква Србије, него Српска православна црква. То је велика манипулација мијењати име, а кад се мијења име онда се ту неко лукавство спрема.
Ја волим Србију, волим Београд, школовао сам се у Београду, као и многи други, била ми је част. Оне школе које сам ја учио тада их није било у Црној Гори. Дакле, кад кажу да ми шаље црква Србије хоће да ме вежу за политику, а ја желим да се вежем само за Христа и за Цркву. Поштујем сваку државу, волим и Србију и Црну Гору, и поштујем и једну и другу државу. И шта сад ту више од мене неко тражи?!
Мене не шаље црква Србије, мене не шаље ниједна држава, мене шаље Српска православна црква, мене признаје моје свештенство Митрополије црногорско-приморске и вјерујући народ Црне Горе. Ја нисам извањац, ја сам рођен у Црној Гори, грађанин ове државе. Овдје одрастао испод планине Његош по којој сам чувао 200 оваца и учио Горски вијенац напамет. Откуд сам, одакле су дошли Петровићи?! Није се Петар Други звао Његуш него Његош. Ово само говорим да кажем одакле сам дошао. Гдје је моја служба била до сада? У Црној Гори. Шта сам радио? Види се шта сам радио. Па и сјевер је исто ваљда дио Црне Горе, није само Катунска нахија Црна Гора. Није само Цетиње Црна Гора, и никад није хтјело да буде само оно него је хтјело Цетиње да се шири, и Црна Гора да се шири, да се ослободи, да се обједини са осталим племенима у околини. Добро нек су живи и здрави, никоме не желим зло.”
Што се тиче разних манипулација у којима се говори да ће група људи спријечити његову хиротонију, владика објашњава да се он хиротонисао прије пуне 22 године управо у Цетињском манстиру.
“Овдје сам практично започео службу. Нисам ја од некуд дошао у Црну Гору да је окупирам, откуд мени то да се преписује, откуд мени те могућности да ја било кога окупирам?! Моје је да окупирам само љубав, али то је она љубав која се не намеће – то је Христова љубав. И ово говорим само да укажем на оно што јесте моја служба, и да јасно разликујемо што јесте и што није. Некоме у Црној Гори смета Српска православна црква. Чудо једно, никад нисам чуо да некоме Србину у Црној Гори, а има толико Срба у Црној Гори, смета то што се ово зове Митрополија црногорска. Веже се за ову државу – Митрополија црногорска. Нити једном Србину из Црне Горе, нити било коме одакле друго, то досад није засметало. Него нам је свима част јер знамо њену историју и њену улогу од Светог Саве па до дана данашњег.
Ја сам овдје хиротонисан законито. Законито изабран за епископа, законито одређен већ са часом упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија за администратора и послат на Цетиње, законито изабран на Светом архијерејском сабору. Нека говоре браћа шта год хоће, али нека не лажу.”
Владика Јоаникије је нагласио да оно што не може да прихвати је да се у Црној Гори шири реторика великог фашистичког слуге и курира поглавника Анта Павелића нашега издајника Секуле Дрљевића.
“Не приличи то Црној Гори! Они који барјаче са барјаком антифашизма прихватили су идеологију највећег фашисте са овог подручја – проклетога Секуле Дрљевић. Какви парадокси, какво лудило, каква срамота! Исто тако јасно је свима да се под барјаком патриотизма много крало и много упропашћавало, као што се и под барјаком антифашизма ширила братска мржња и раздор, и раније и данас. Морамо се тога ослободити, драга браћо и сестре.
Ми хришћани смо позвани да се молимо за овај свијет. Ја ћу да идем тим стопама, стопама мојих претходника, а они су ишли стопама Христовим. Колико је мој претходник па и његов претходник, па и претходник његових претходника и тако редом све до Светог Петра Цетињскога и све до првог владике из породице Петровића, Данила Петровића, колико су претрпијели увреда од свога народа. Колико је блата бацано на њихова имена и лица?! Колико хула и колико мржње, нарочито на мога претходника блаженопочившега Митрополита Амфилохија. А он је трпио као јагње Божије. Право да вам кажем у појединим моментима нисам могао ни да га разумијем, јер је био човјек великих димензија, великог срца, велике љубави, како је могао све то да трпи, да никад ријечи не проговори. Да никад не осуди своје Цетињане.
Господ Исусу Христос, на све то, рече у своје вријеме: Благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас вријеђају и гоне. То је Божија љубав, то је изнад људских способности. Такву љубав коју је имао наш Митрополит је могао имати само Божији човјек – онај који се са Христом сјединио. То је Христова љубав, жртвена љубав. И ако неће да чују моју ријеч данас, нек се сјете жртве и љубави Митрополита Амфилохија па ће бити довољно да нешто схвате и разумију.”
