Тајанствена стена са уклесаним речима на за сада непознатом језику случајно је нађена на брду Градиште код Крушевца и већ готово пола века представља мистерију. Никада није одгонетнуто шта је на стени написано.
Овај камен био је од 1978. до 1988. године у подножју Градишта, да би био пребачен на посебно место, где се чува и данас, у Музеј клесарства и вајарства у Белој Води. Тежак је око 300 килограма. Саговорници “Новости” из овог места, чувеног по камену пешчару предочавају да је својевремено истакнути научник проф. др Радивоје Пешић проценио старину овог униката на око 30.000 година п. н. е., као и да је после више година истраживања вероватно да је скулптура 15.000 година млађа.
Један део тог камена подсећа на главу животиње, највише говечета, па се претпоставља да је камен имао култну функцију. Интересантно је да је помало пагански карактер камене скулптуре “уклесан” у дар потоњих мајстора у претходна два века у Белој Води.
Познати су специфични украси при изради различитих предмета: урезане и извајане виле, звери, птице, прикази из живота, биље, плодови. Тек са новијим датумима клесало се уз ослонац на хришћанску традицију са анђелима и крстићима.
–Никада нисмо били за идеју да се скулптура измести из села, јер би требало да представља историјски легитимитет самог тла – испричао је “Новости” проф. др Верољуб Лазаревић, књижевник и неуморни истраживач историје. – У више наврата сусретао сам се са случајним налазима. Било је трагова да је на том подручју постојало знаменитости са сличним урезима, али су временом уништени. Нашао сам и плочицу величине 30 са 30 центиметара са урезаним знаком сличан онима као на скулптури, али је касније више нисам видео.
Скулптура или можда део ње, назван је “Беловодска писменица”. Много познатији од тајновите стене са недешифрованим језиком је само село – Бела Вода. Славу дугује камену, тзв. пешчару, који се експлоатише више од 600 година. Беловодски камен уграђен је у бројне познате богомоље (Дренча, Каленић, Велуће, Лазарица, Љубостиња, Руденица, Наупаре). Од пешчара су подизане и значајне грађевине у престоници, попут Бранковог моста, зграде Француског културног центра, Хипотекарне банке, Палате Београд, Цркве Светог Марка.
РОЗЕТА ЧУВА ТРАДИЦИЈУ
Сваког јула у селу се одржава јединствена манифестација, Беловодска розета, са мозаичарском и вајарском колонијом.
-Клесарска вештина учила се у посебној Школи у Белој Води од 1910. до 1923. године – предочава др Верољуб Лазаревић. – До 1997. године, на територији села, избројано је око 400 старих и нових мејдана, одакле се узимао бели пешчар.
Извор: сербиантимес
