Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Лудило се појачава!

Није био довољан шок то што је мушкарцима који се осећају као жене дозвољено да се такмиче са женама у спорту (познат је недавни случај америчког пливача четристотог на пливачкој ранг-листи, који после објаве да се осећа као жена, и промене имена, постаје апсолутна првакиња Америке у пливању!). И није била довољна скорашња хистерија око тога како у данашње време, које одликује намерно индуковање језичке и сваке друге збрке, дефинисати жену (!!!). И није било довољно то што се деца и у обдаништима, диљем западног света, сексуализују, и што их све чешће – уместо деца – зову „мали људи”. Није било довољно ни то што су отерани дођавола сви који су се усудили да кажу да мушкарци, како год се осећали, ипак не могу да рађају. Тек сада на ред је дошла харанга на све оне који себи допусте да кажу и најмању реч против овог лудила.

На аргумент да мушкарци не могу да доје, многе „освешћене” жене одговарају да ни оне нису могле, и да за све постоји решење – млеко из флашице

Наиме, чувена глумица Бет Мидлер, иначе једна од икона светског „дугиног покрета”, усудила се да на Твитеру напише: „Жене света, одузета су нам права да одлучујемо о нашим телима, нашим животима, а сада нам одузимају и наш назив. Више нас не зову женама. Ми смо сада „рађајући људи” или „менструатори”, па чак и „људи са вагинама”. Немојмо дозволити да нас избришу. Сви људи на планети земљи, дугују нам!”

И лавина се сручила на њу. Названа је трансфобом, а хистерија оних који су заслужни за промоцију лудила око пола и рода, не да не престаје, него се појачава.

Аргументи „пробуђене културе” која, између осталог, покушава да редефинише жену, како би релативизовала не само пол и род већ и друштвене и политичке концепте, и како би потпуно ућуткала јавност, све су луђи и све су агресивнији.

Тешко је остати нормалан кад на аргумент да мушкарци не могу да доје, многе „освешћене” жене одговарају да ни оне нису могле да доје, и да за све постоји решење – вештачко млеко из флашице.

Све више овај језички и политички спин, који добија глобалне размере, изгледа као својеврсни симболички бич, као гнев самопроглашеног бога истине, коме се не приговара.

Бет Мидлер, ако ниучему, у једној ствари је у праву.

Ако се значење речи „жена” расплињава до невиђених размера у овом новом језичком, значењском и политичком катихизису, жене ће бити избрисане из језика.

А што би рекао Витгенштајн – што не постоји у језику, не постоји уопште.

С друге стране, реч ТРАНС, доминантна је реч данашњице, па није погрешно рећи да се човечанство налази у трансу.