Пише: Мирјана Бобић – Мојсиловић
Три вести су ми последњих неколико недеља заокупиле пажњу – једна својом скоро надреалистичком апсурдношћу, друга зато што нас прави лудима и трећа која ме је засмејала. Али све три вести у суштини крију исту тему, оличену у лудилу и извитоперености савремене цивилизације – ради се о покушају да се на силу, уредбама, етикетама, додавањем нових значења – победи природа.
Прва вест: наводно је нека учитељица у Америци добила отказ јер је одбила да ученику, који себе доживљава као вука, на арлаукање – одговори арлаукањем. Човек који верује да је вук, осећа да су му угрожена људска права да се осећа како се осећа и да му друштво адекватно одговара. Бизарност ове приче говори о бесмислености свих савремених „буђења”, скројених, изгледа, не зато да би они који се осећају као вукови могли слободно да арлаучу, него да се свака нормална учитељица забрине над сопственом назадношћу због које ће врло лако завршити не само на бироу за незапослене, него и на стубу срама.
Друга вест: амерички пливач који је на четиристо и неком месту на ранг-листи, преко ноћи постаје девојка, јер се тако осећа, и такође преко ноћи, сада као пливачица, постаје америчка шампионка број 1. Женски спорт, логика и здрава памет морали су да устукну пред овим диктатом „нове нормалности”. Победница или победник, то више и није битно, јер је у савременом свету, ионако, све релативно. Ипак, ниједна жена не може да се такмичи са овом пливачицом која се осећа као жена. Идеја да је променом пола овде побеђена природа и буквално је пала у воду. У свим тркама у базену, управо природа односи победу. Мушкарац који се осећа као жена, ипак плива као мушкарац.
Трећа вест: Богољуб Карић је објавио ових дана да намерава да поднесе захтев да му се промени година рођења у крштеници. Осећа се као да је 1974. годиште. Смејала сам се, убеђена да је Богољуб овим хтео само да покаже докле ће нас довести сва лудила савременог света. А ако се није шалио, онда ће сигурно једног дана и он имати право да тужи неког свог вршњака који му се буде обратио са „чика Богољубе”, пошто је оно што осећамо и оно што нам пише на неком папиру, јаче од онога што видимо и знамо.
И постоје само три речи за ово што гледамо и што нам се догађа:
Врли нови свет.
Извор: Блог „То сам ја“
