Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Можда је сада већ касно да се запитамо шта се догађа са светом у коме живимо. Идеолог овог глобалног хорора Јувал Ноа Харари са невиђеном радошћу обавештава нас да је готово са слободном вољом, задржавајући на лицу мали сладострасни осмех поноса, јер је и сам за такво стање ствари заслужан. Присуствујемо невероватном, потпуном прању мозгова, дрском експонирању двоструких стандарда, насиљу над логиком, истином, човеком и природом.

Али, у свему томе ми смо више него забављени. Поента савремене забаве оличена је у потпуно отвореном егзибиционизму ружних, прљавих и злих. Дакле, све оно што званични медији славе као идеал лепоте, успеха и моћи – у себи носи и прикривени и потпуно отворени мрак. На недавно одржаној церемонији доделе Греми награда, свет је могао да види непатворено слављење сатане и сатанских симбола – изгледало је то као да после свега, као да после пира, нема више шта да се каже.

Логично – ако смо деценијама уназад гледали промовисање култа смрти и мрака, људских лобања и костију на мајицама и патикама, ако су музички спотови приказивали изврнуте крстове и запаљене пентаграме, а певачи масовно демонстрирали шимпанзо гестове у пределу међуножја, ако нисмо реаговали на мрак „приредбе” за отварање Готард тунела, ако нам није била необична морбидна церемонија отварања Олимпијских игара у Лондону са све оном децом у болничким креветима и медицинским сестрама које играју око њих, ако је висока мода попут бренда Баленсијага не само шетала по блату него и кодирала мрачне педофилске поруке у својим кампањама, ако није било светске звезде а да није показала ђавоље рогове, исплажен језик или „свевидеће Хорусово око”, ако смо немо посматрали како се мења језик, и како се ућуткује свака критичка јавност, ако смо ћутали када су Божић заменили „празницима”, ако смо пристали да се деца сексуализују и трансџендеризују, ако се без згражања посматра тренутна кампања да се докаже да је и Исус био трансџендер, ако је Мерил Стрип оног сексуалног манијака Харвија Вајнстајна назвала Богом, ако нам није необично то што се ништа не дешава и не мења чак и кад се докажу највеће лажи, преваре и манипулације владара света – онда стварно остајемо и без речи.

Јесмо ли ми отети? Да ли је човечанство у дистопијском Труман шоу, а да о томе углавном ништа не зна?

Запањујуће је како је данас цео свет нем пред појавом Клауса Шваба – који је рођен као човек, али се изјашњава као бог. А највеће лукавство ђавола, као што је познато, јесте да нас убеди – да не постоји.

Извор: Блог То сам ја