Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
Светске новине ових дана препуне су вести о ТВ звезди Џејмсу Кордену и његовом скандалозном понашању. Наиме, овај рођени Енглез ужасно се понашао у једном њујоршком ресторану – урлао је на запослене јер му кајгана није била припремљена како он воли. Власник ресторана, иначе Енглез такође, после тога му је забранио да уђе у чувени ресторан, прогласивши га најужаснијим гостом икада. И како се то обично догађа у Холивуду, бахати Корден упутио је веееелико извињење ресторану и јавности због свог понашања.
Ово ме је подсетило на једну давну сцену – на ручку у једном суперфином београдском хотелу, један човек, који је био на путу да постане звезда – направио је скандал за столом због зелене салате која у чинијици није деловала довољно „прпошно”. Извикао се на конобара, одржао му предавање о томе како изгледа зелена салата и како он то код куће прави, а онда наставио да се понаша „нормално”, не схватајући да нам је свима за столом покварио расположење. Могу да замислим како се понашао после, када је дотакао „звезде”.
Третирање друге особе без елементарног поштовања и приказивање „својих права” за „своје паре” ужасана је и презира достојна особина
Истински велики људи никада и ни пред ким не демонстрирају своју величину, нити икога смарају својим осећајем грандиозности, не само зато што су лепо васпитани, него можда и зато што имају свест о томе да нису, шта год да су у животу направили, ни већи ни бољи од других.
Такви су данас ретки, јер је друштвена и културна клима у којој живимо, нажалост, савршена играоница за комплексе свих врста, разне „маније величина” и сумануто такмичење у узајамном поређењу.
Занимљиво, људи који су бахати према онима које сматрају од себе мање вредним, мали су као мишеви кад се нађу у друштву оних који им импонују и чију величину, славу или моћ било које врсте желе да достигну.
У овом болесном свету, нажалост, потурена нам је идеја да „звезде” имају већа права од других људи, да имају права да буду прости, агресивни, луди, обесни – и да им се све прашта јер су важнији од других. Познато је да што је човек „већи” то мање демонстрира своју величину.
Само мали и искомплексирани човек стане насред било ког симболичког трга – свеједно да ли је то његова породица, кафана или јавна сцена, и урла – ЈА САМ БИТАН!
Ниси битан, ти си ситан.
Извор: „То сам ја“
