Пише: Мирјана Бобић-Мојсиловић
Сана Марин, финска премијерка која има 36 година, усликана је у ноћном проводу како провокативно ђуска с једном девојком и после и с једним мушкарцем, иначе финском поп звездом. Провокативно ђускање, у ствари јесте, ни више ни мање, него ђускање какво се данас може видети у било ком ноћном проводу на земљи. Али, млада премијерка , иначе мајка четворогодишње девојчице, стављена је на стуб срама, због оптужби да је у шеми с певачем, због чега је он морао да изда званично саопштење да су само познаници.
Такође, у светским таблоидима, оптужена је да је користила кокаин на тој журци, па је млада премијерка самоиницијативно ишла да се тестира како би злим устима доказала да су све то само лажи.
Ова прича привукла ми је пажњу, пре свега због заиста неподношљиве количине дуплих стандарда који данас харају светском јавном и политичком сценом.
Како данас девојка (жена) од преко тридесет година треба да се забавља са својим пријатељима? Да ли политичарка мора да излази с политичарима у сивим оделима, и зашто је проблем што су јој пријатељи и личности из света шоу-бизниса? Зашто је за удату жену, мајку, политичарку, недолично да ђуска у дискотеци? Колико година сме да има жена којој је дозвољено да лудује док игра?
У свету у коме нам о озонској рупи и хиперзагревању највише дробе мајстори који приватним авионима иду и на пијацу, у коме – у славу истине – певају највећи заговорници сопствених пропагандних лажи, у свету у коме самозвани хуманисти две трећине човечанства називају бескорисним ждерачима које треба побити, у свету у коме је дуван протеран из јавних простора, а улице претрпане стотинама хиљада људи уништених фентанолом и другим опиоидима, у свету који нас убеђује да стоку треба побити, а да су бубашвабе одличан извор протеина, у клими у којој је постало нормално да формални владалац света, без пардона и пред камерама, пипка децу и болесно им њушка косе – а да о томе таблоиди ћуте – један стискавац премијерке која је тргнула коју чашу шампањца више, постао је тема дана!?
И то вам је данас прича о здрављу и болести, о истини и лажима, о добру и злу.
То је, такође, и прича о ставу према женама, о нормалним женама које се понекад опусте са друштвом, али више од свега – то је прича о савременим медијима који су постали ударна палица свеопштег ропства!
Извор. Блог „То сам ја“
