Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

„Београд је свет”– тај закључак, са великом тугом, можемо да ставимо на насловне странице свих новина ових дана, с обзиром на поражавајуће слике из робних кућа, испред којих у редовима стоје послушни грађани како би ушли унутра, у праве гладијаторске арене савремене супермаркет културе, да се уз гурање, батине, отимачину и вриску домогну ствари на попусту. Исте сцене могли смо да видимо и у самопослугама где су се људи тукли око батака и јогурта – сцене какве се догађају у свим развијеним земљама света у којима је рат потрошача око куповине са попустом постао нека врста инстант замене за лечење свих фрустрација које малом човеку доноси савремена суперконтролисана цивилизација.

Кад се мало само измакнемо иза ове глобалне помаме која се, да се не лажемо, слави у медијима као фантастична лудница Црног петка, као врхунска забава плебса који се отима око мрвица којима „истиче рок трајања”, тешко је отети се утиску да су ове сцене у ствари ништа друго него морбидни глобални и супердириговани ријалити програм, нека врста експеримента – пројекат контроле ума у коме сваке године учествује све више људи који су изгубили моћ расуђивања.

Сам термин Црни петак има морбидно значење по себи. Шта може бити лепо и весело у црном дану, али у цивилизацији која слави црнило и мрак, црни дан је празник.

Историја термина Црни петак везује се за крах берзе злата 1869. године у Америци. Најчеће објашњење термина је да су продавци, који су целе године пословали у минусу (односно у црвеном), одлучили да пред крај године направе распродаје како би се финансијски повратили и ушли у плус – то јест у црни регистар. По једној легенди, Црни петак био је дан када су, у деветнаестом веку, на јужним плантажама у Америци робовласници могли са великим попустом да купују робове, док новија историја бележи тај дан 1950. године у Филаделфији као црни дан, када су хорде фудбалских навијача, туриста, купаца и лопова преплавиле град и направиле хаос. Осамдесетих година прошлог века велики трговачки ланци успели су да од Црног петка направе радосни дан за малог човека – који по сниженим ценама може да купи све што му не треба.

Али у Црном петку, у ствари, није реч о попустима, него о грабљењу – као да се граби више живота, и више простора. Радње и редови, само су метафора.

Вук Караџић је забележио, међутим, једну од најцрњих клетви у српском језику – „доћи ће и њему црни петак”.